N il Jang ponekad gleda i 60 filmova mesečno i ni- je mu mnogo. Ne deli ih na kratke i duge, niti ga zanima kog su žanra, mada najvi- še od svega oduvek voli horore. Pi- še filmske kritike za The Hollywo- od Reporter , obožava festivale, član je FIPRESCI-ja, pa nije iznenađenje da je već godinama u žiriju Evrop- skog filmskog festivala na Paliću. Sti- že nam i ove godine, a mi ga za po- četak pitamo zašto baš horori i zašto baš Džon Karpenter... – Da budem iskren, žanr je iza- brao mene! Kad sam bio mali, bilo mi je dozvoljeno da ostanem do ka- sno kad ne idem u školu, a desilo se da su u Velikoj Britaniji 70-ih i ranih 80-ih horori prikaziva- ni petkom i subotom. Takođe, postojala je fascinacija no- Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/ Photography: Privatna arhiva, Palić promo A dobro, da li se kao ja, zbog horora, plaši- te mračnih ulica, podru- ma, televizora, video-kase- ta, magle, hotela, male dece, klovnova i šuma... – Počeo sam da gledam filmove strave kada sam imao oko četiri go- dine, a deset godina kasnije video sam skoro sve. Rezultat toga je da me ne uznemiravaju sablasne stva- ri ili krvave slike. Još uvek gledate filmove na svom starom „Soniju“ iz 1995? – Ja sam stara škola. Moji rodite- lji su rođeni u industrijskom Sander- lendu tridesetih godina prošlog veka i njihov stav je bio: koristiti dok se ne razbije ili istroši. I da, još uvek imam Sonijev televizor iz 1995. godine, na kojem gledam DVD-jeve. Pretpostav- ljam da su i oni sada već stara škola. Šta kažete na američke blo- kbastere, superheroje, Dizni- jeve verzije „Ratova zvezda“? – Svaki film posmatram izolova- no, ali da budem iskren, korporativni vim filmovima koji su bi- li u bioskopima, a koje mi je bilo zabranjeno da gle- dam. Karpenter je među mojim favoritima još od tih dana. Imao sam sa- mo 11 godina kada sam odgledao Noć veštica i do danas obožavam na- čin na koji taj film dono- si tehničku virtuoznost i humor u žanr.
mentalitet iza mnogih velikih budžet- skih produkcija deluje kao da je osmi- šljen kako bi se eliminisao pravi ta- lenat i ličnost reditelja. S vremena na vreme ipak se desi poneki divan slučaj kao što je film Tor: Ragnarok u koje je Taika Vaititi dobio slobo- du da napravi neku vrstu lude ko- medije koja deluje kao da je podva- la u tom žanru.
visni filmovi nemaju mnogo šanse kada svi pišu o Igri prestola ili Osvet- nicima . Ovih dana se u celom svetu prave odlični filmovi, a na selektori- ma festivala je da ih potraže i dove- du u centar pažnje. Kritičari takođe u tome imaju važnu ulogu.
Već godinama ste selektor pro- grama „Mladi duh Evrope“ na Festivalu evropskog filma Palić. Kako ocenjujete ovogodišnju ponudu? – To je široka sek- mentarce i fikci- ju, plus muzičke spotove. Evropa koju definišemo je veoma veliko i izuzetno kultur- no raznoliko me- sto, koje se pro- teže od Islanda do Vladivosto- ka, i teško je iden- tifikovati određene „trendove“ kada go- vorite o toliko pojedi- nih filmskih stvaralaca. U ovom trenutku me uz- buđuje to što mladi reditelji shvataju da im danas nije po- cija koja obuhvata eksperimentalne filmove, doku-
Ako imate viziju i njuh, možete napraviti izvanredan film samo od materijala koji već postoji na internetu, kaže Nil Jang, ugledni filmski kritičar i jedan od selektora Evropskog filmskog festivala na Paliću
If you have vision and air, you can make an exceptional lm from material that already exists on the internet, so says prominent lm critic Neil Young, who is also among the selectors of the European Film Festival in Palić
trebna kamera da bi napravili film, pa čak ni telefon. Ako imate viziju i njuh, možete napraviti izvanredan film (dug ili kratak) samo iz mate- rijala koji je već na internetu. Kako vam se čini naša film- ska scena? – Film je u staroj Jugoslaviji bio shvaćen veoma ozbiljno, a tragovi tog nasleđa postoje u svim zemlja- ma bivše zemlje, uključujući i Srbi- ju. Divno je što još uvek ima nekoli- ko aktivnih živih legendi kao što je Želimir Žilnik, koji svoju energiju prenosi decenijama. Ali ohrabruje me i što su mladi toliko angažova- ni u kinematografiji: prošle godine smo na Paliću imali svetsku premi- jeru filma Street , Cry , film Bojana Tutića, koji je rođen 2000. godine!
3D, 4D, 16D... jeste li srećni sa svim tim „D-ovima“ i da li vam se uopšte dopada da vas kiša prska u bioskopu? – 3D je zapravo prilično dobar za horor filmove, naravno, kada je u pra- vim rukama. The Hole Džoa Dantea i Pirana rimejk iz 2010. odlični su pri- meri. Ali ideja da se natapam parom i mirisom dok se stolica ljulja? Ne, to nije za mene! Ima li još uvek mesta za male produkcije, umetnički i neza- vistan film? – Da, ima mnogo mesta, iako, naravno, u smislu promocije neza-
| 59
Made with FlippingBook interactive PDF creator