N a Sretenje pre četiri godine Snežana Sekulić (43) po- zvala je sve poznanice koje vole ručni rad i predlo- žila im da prave nošnje za članove Kulturno-umet- ničkog udruženja Đido, čiji je Snežana predsednik. I nastala je magija. S početka njih šest-sedam, a sada 51, veze i hekla nošnje za ansambl. Od tada organizuju prela u Snežani- nom domu, gde su nas i ugostile. Dočekuje nas šuštanje prelepih sukanja, odsjaj zlatnog kon- ca na košuljama. Svaka nošnja je umetnost u malom. Snežani- na kuća puna je i ženske graje, i to svake druge sedmice, već godinama. Podele među sobom koja će koji vez raditi kod svo- je kuće, ali razmene i pokoji recept. Sve je počelo kada je Đido na pokrajinskom konkursu do- bio mali deo sredstava za nošnje za šokačke igre iz Bača. Ta- da su vaspitačice, nastavnice, penzionerke, medicinske sestre i devojke iz ansambla priskočile u pomoć i počele sa izradom i ukrašavanjem nošnji. Sve njih povezuje ljubav prema tradici- ji i ljubav prema Đidu. – Sve mi iz Udruženja žena Pre- Tekst/Words: Nevena Dimitrijević. Fotografije/Photography: Emil Čonkić, Nenad Sretenović, Slobodan Malešev
lo izradile smo 14 nošnji u kojima možemo u punom sjaju da odigra- mo šokačke igre iz Bača i Plavne, koreografiju Dragomira Vukovi- ća Kljace, nekadašnjeg direktora Nacionalnog ansambla Kolo. Tu su bluze, marame, suknje ukraše- ne vezom, zlatovezom, eklama. Ne- ke imaju i do 8.000 šljokica, a za sat spretna žena našije ih 60 – pri- ča Snežana. Ponosna je i na 10 košulja ko- je su za Igre iz Banata zlatom oi- vičile i izvezle u šarenom vezu sa vojvođanskim cvetnim motivima. U svaki bod, u svaku prišivenu šljokicu uloženo je truda i strplje- nja koji se ne mogu izmeriti. Ali tvrde ove dame, ko ima bar malo osećaja, brzo nauči. – Ipak, za jedan cvet sa listom
Mi, kad se sastanemo, pričamo o rukotvorinama, o kolačima, a ne o nečemu što nas sekira, priča Snežana When we get together, we talk about handicrafts and cakes, not about things that worry us, says Snežana
i zlatnim opšivom veštijoj ženi treba četiri sata, a njih na jednoj suknji ima na desetine. Zato su naše suknje za nas neprocenji- ve – iskrena je Snežana, koja kaže da je jedan sasvim ukrašen komplet ženske nošnje procenjen na oko 1.500 evra. Priča nam i o belom vezu, koji je vrlo zahtevan i skupocen, a i otmen. Traži mnogo sati rada, ali to im je zadovoljstvo. Ta- ko oživljavaju stari običaj, obrednu povorku kraljice, koja ide u svečani pohod o prazniku Duhovi. Sav njihov trud i rad su volonterski, a neke žene su i ula- gale svoja sredstva. Pomažu im i sugrađani jer, kako kažu, kad Đido igra, Bečejci plaču od sreće. – Jeste moja zasluga što sam ih okupila, ali čim su se spo- jile, nastala su čuda. Svako od nas bi trebalo da čuva tradiciju koliko može. Svako mora da zna svoje korene da bi bio dobar i za sebe i za komšije. Mi, kad se sastanemo, pričamo o rukotvo- rinama, o kolačima, a ne o nečemu što nas sekira – priča Sne- žana, advokat po struci, koja se iz Šida udala u Bečej. Tajnu veza koji koriste otkriva Marija Naumovski (56), ko- ju je baka naučila da veze. – Košulju sam radila zlatnim koncem tehnikom krstića, a porub je mrtav bod. Vezovi idu stubić uz stubić, dupli su bo- dovi, bez navijutaka, čvršći od drugih. Da izvezem jednu košu-
| 97
Made with FlippingBook interactive PDF creator