G oran Bogdan (39) u rod- nom Širokom Brijegu odrastao je sa trojicom braće i dve sestre. Tražio je sebe u ekonomiji i saobraćajnom inženjerstvu, sve dok se 2005. nije upisao na studije glume na Akade- miji dramskih umetnosti u Zagre- bu. Nakon karijere u Hrvatskoj u francusko-britanskoj kriminalistič- koj seriji Poslednji panter (2015) do- bio je ulogu Srbina Milana Čelika. Glumio je i u trećoj sezoni američ- ke serije Fargo . Igrao je u filmovima All Inclusive (2017) i Nismo pričali o kraju (2018). Tumači lik Mustafe Golubića, jedne od najintrigantni- jih istorijskih ličnosti u seriji Senke nad Balkanom . U stalnoj potrazi za sobom odomaćio se u Beogradu, a s povratnom kartom otputovao bi uvek avionom bilo kuda. Ovo je nje- gova priča… GUTAČ FILMOVA I KNJIGA Bukvalno sam gutao po tri fil- ma dnevno u detinjstvu. Videoteka u komšiluku mi je bila kao hram. Ka- snije sam i radio u njoj. Kao baš mali gledao sam filmove reditelja Goda- ra i Felinija. Ma šalim se… Brus Vi- lis i Mel Gibson su mi bili omiljeni glumci. Posle se i ukus menjao. Sada bi spisak glumaca s kojima bih rado igrao bio poprilično dugačak. Sa svi- ma onima čije filmove i glumu volim! A ja volim mnoge filmove. I glumce. Književnost me je našla posle fil- mova. Pred kraj gimnazije sam odle- pio za literaturom. Dotad sam gledao filmove neumorno. Volim raznovr- snu literaturu. Nikad nisam bio za- ljubljenik u žanrove. Samostalno sam kreirao svoj ukus, a uz pomoć ne- koliko prijatelja pisaca sam u moru knjiga birao favorite. Kad pročitam dobru knjigu, obuzme me prijatan osećaj i stalno me tera da ga tražim još. Sećam se kristalno jasno mome- nata kada sam pročitao neku knjigu koja mi je značila. A vreme kao da se zaustavi. Kad zamišljam mir i od- mor, vidim se u nekoj kamenoj ku- ćici u Istri pored kamina sa hrpeti- nom knjiga.
Putovanja obožavam. Čim stupim na aerodrom, obuzme me neko uzbuđenje. Da je sve moguće… Probude mi se elan i snaga. Tada mi nije važna destinacija, samo da otputujem. Bilo kuda I adore travelling. As soon as I arrive at the airport, some sort of excitement erupts in me. That everything is possible... Enthusiasm and strength awaken in me. Then the destination doesn’t matter to me, only to set o travelling. Anywhere
sam bio neodlučan. Tražio sam se. Još se tražim. Znam samo da ovo što radim mnogo volim i daleko sam od zasićenja. Sve mi se čini što imam vi- še uloga, sve više volim glumu. Mo- gu vam reći da je lep osećaj kad me ponekad neko uporedi sa Žan Polom Belmondom. Voleo bih da ostvarim takvu karijeru. Ipak je on radio sa vr- hunskim i legendarnim rediteljima svog vremena. Samo filmovi Do po- slednjeg daha i Pjer budala su dovolj- no evergrinovi da mu mnogi pozavi- Štreber sam. Ali svaka uloga mi je različita u pristupu. Volim da či- tam kad pripremam neki lik. Kroz književnost nalazim sličnosti i pri- mere koje mogu da iskoristim. On- da ih nosim sa sobom svuda okolo i stavljam ih u realne životne situa- cije, pa ih promatram kako reaguju. I tako učim o njima. Nove uloge uti- ču na moj život. Svaka trenutna mi je najvažnija. Iako ima onih za koje se namučite više da vam ostanu u sećanju. Sada radim Močvaru , seri- ju sa rediteljem Olegom Novkovi- ćem, za koju je scenario napisala Mi- lena Marković. Vrlo mi je zanimljiv lik kog igram. Nedavno sam zavr- šio film Otac u režiji Srdana Golu- bovića. Ta me je uloga prilično psi- hološki koštala i dugo ću je pamtiti. SNIMANJA, LJUDI I JAGODE Obožavam snimanje filmova i se- rija. I sve u vezi s tim. Kafa i doručak u cik zore sa ekipom, ta užurbanost, noćna snimanja, zezanje, sve... Nije bitno da li je vrhunska produkcija. Sve se na kraju svede na ekipu, na pojedince. Vrhunska produkcija su- žava raspršenost i fokusira vas sa- mo i jedino na vašu ulogu. Tamo je sve podređeno glumcu i lako vas to može razmaziti. Na kraju najbiniji je de, a i bio je neviđena faca. OTAC POD SENKAMA
projekat, da li je to nešto što vas in- spiriše. Ako je to nešto u šta veru- jete, onda vam ne smeta ništa. I ni- je bitno da li je ketering obezbedio jagode, ali miša mu poljubim, fino
je kad ih ima. FESTIVAL U ŠIROKOM BRIJEGU
Kad smo ga osnovali davne 2002, nije bilo takvih manifestacija. Treba- la nam je platforma gde će se mla- di umetnici pokazivati i družiti jed- ni sa drugima. Nismo ni sanjali da će toliko narasti. Prerasti nas. Veru- jem da kultura ima presudan uticaj na društvo, na mlade pogotovo, a u tom kraju još više. Već duže odva- jam vreme za WHFEST, planiram druge obaveze prema njemu, tako da se nađe vremena nekako. Plano- va nam ne fali, samo da je snage. POPULARNOST VAN FOKUSA Ima popularnost svojih lepih, ali i napornih strana. Možda više poslova dobijam zbog toga. Ne znam. Dobro, tačno je, moram paziti kad malo po- pijem da se baš ne skidam go usred kafića. I to vam je to. Svestan sam da imam i obožavateljke. Ne pridajem popularnosti veliku pažnju. Nasto- jim da živim isto kao ranije. Odomaćio sam se u Beogradu, imam mnogo prijatelja tu. Volim taj grad. Obožavam njegove kafiće i re- storane. Živim na Dorćolu, jedem u restoranu Ćevap kod Dekija . Drag deo grada mi je i Vračar, često sam u kafiću Monks . Prija mi i da lenča- rim, gledam filmove, čitam. Nisam vezan geografijom. Ali ipak, navikao sam se na ovo naše ovde. Lako bih mogao otići bilo ku- da. Samo da ostane otvorena opcija da se vratim. Da li mi je ovako do- bro u životu? Pre bih rekao da nije loše, nego je dobro. Bio bih srećan kad bi bilo isto kao dosad.
TRAŽIO SAM SE I JOŠ SE TRAŽIM
Nema nekog mistično-romantič- nog odgovora zašto sam posle dva indeksa diplomirao glumu. Uvek sam više voleo film. Šta ja znam, valjda
| 87
Made with FlippingBook interactive PDF creator