kav je postiglo samo nekoliko reditelja s ovih prosto- ra. Znam da mi mnogi iz profesije zbog toga zavide, neki me i mrze. Sreća je da mene, posle svega što sam dosad uradio, mišljenje drugih ljudi više ne zanima. Sačuvao sam se tako i od gordosti i od mržnje. Uzdi- gao sam se iznad toga i sa radošću posmatram svet. Da li je teže ili lakše raditi sa glumcima kad ste i reditelj? – Glumci su povodljivi. Oni se lako daju. Njihove duše su tanane, preosetljive, zato je njima lako barata- ti. Reditelj je glumčevo ogledalo i svaki glumac u tom ogledalu želi da se dopadne i sebi i ogledalu. Kao ne- ko ko je i glumac, a pomalo i reditelj sigurno da mi je čitanje glumačkih osećanja pomoglo da lakše komu- niciram sa njima. Ko su vam bili glumački idoli kao detetu? – Nisam imao idole. Sam sam ih stvarao
a Jovan sa nama u Zillion lmu radi u produkciji. Mi imamo porodičnu rmu već 25 godina. Nismo od juče. Ima li glumački život u Srbiji prednosti sada ili je teži nego kad ste počinjali? – Uvek svi govore da je lepše bilo nekada. U pravu su! Znate zašto?! Nekad smo bili mladi, pa nam je sve bilo lepo. Biti mlad je lepo, ali se ja ne bih vratio nijednu godinu unazad. Meni je sada lepo. Da vratim prošlost, radio bih manje, jer sam radio previše i prenaporno. U kojoj ste se umetnosti još pronašli? – Kad nisam bio u mom poslu, pisao sam. Imam dva kratka romana i dve zbirke kratkih priča, mislim da su veoma dobre. Imale su u Laguni po nekoliko iz- danja i na hiljade prodatih primeraka. Moraću da na- – Kad bih rekao da sam ostvario sve, bio bi to znak da mogu da mrem. Ipak, verujem da imam još neka posla na ovom svetu. Ako to bude va- ljalo, znaćete. Čemu vas je život naučio? – Da je to put na kojem je vreme promenlji- vo. Čas je kiša i magla po kojoj tumaram, a čas je sunčano i vedro, pa mi je put jasan. Mirisi detinj- stva su me često opominjali na ono čemu su me roditelju učili. Odrastao sam u siromaštvu, koje je bilo nekako pravedno raspoređeno. Zvuci rodnog kraja su me često podsećali da u sebi nađem čisto- tu i razumevanje za svačiju nesreću i da im poma- žem koliko mogu. A opet me je gradska neman često hvatala svojim čeljustima, pa sam i mrzeo i činio zla. To sebi ne mogu oprostiti, ali istina je. Kuda najradije volite da putujete i kuda bi- ste rado prvi put otišli? – Putovanja su bitan deo ljudske prirode. Na njima čovek sazreva. Meri se sa drugima i stva- ra jasniju sliku o sebi. Ja volim da sam na velikoj vodi. Na moru. Volim da jedrim. Volite li da letite avionom i kuda biste naj- radije išli? – Da. Zar nije blagodat da pređete toliku razda- ljinu za kratko vreme? Na neku daleku destinaciju. Kako najčešće provodite vreme u avionima Er Srbije ? stavim da pišem. To bi me radovalo. Šta još niste ostvarili u životu? – Uvek sedim pored prozora. Nekada sam sedeo i u vozu pored prozora. Moj otac je bio železničar, ima- li smo besplatne karte za voz. Svakog leta nas je vo- dio iz Ravnog Sela u Vojvodini u Makedoniju, u nje- govo rodno selo. Posmatrao sam noću svetiljke visoko u planinama i zamišljao ljude koji tamo žive. Ta rado- znalost me drži i danas kad putujem avionom. Posma- tram ljude na Zemlji koji nekud žure svojim automo- bilima. Suviše žure. Na jednom od svojih prvih letova sam od svetla na krilu aviona mislio da je zvezda ko- ja nas prati. Uvek se nasmejem tome i danas kad vi- dim svetlo na krilu aviona. Ta naivnost mi vrati do- bro raspoloženje.
u svojoj mašti. Oni su uvek bila ja, u nekoj drugoj ulozi. Ja, kao spasilac čovečanstva, prorok budućnosti, golgeter, Lazar koji usta- je iz mrtvih. To me je u glumi doskora i za- bavljalo i radovalo. Homo ludens je vladao mojim bićem donedavno. Koju ulogu ili saradnju još želite? – Želeo sam nekada da igram sa De Ni- Ako vas Holivud opet pozove, če- mu biste uvek rekli DA? – Igrao sam već u nekoliko holivudskih rom. Ne znam da li to još želim.
Želeo sam nekada da igram sa De Nirom. Ne znam da li to još želim / I used to want to act alongside De Niro. I don’t know if I still desire that
projekata: sa Danijelom Krejgom, aktuelnim Džejmsom Bondom, u Kazino Rojalu i sa Pir- som Brosnanom u Novembarskom čoveku . Igrao sam i u lmu Allong e Roadside re- ditelja Zorana Lisinca, snimanom u Holivu- du. Mogu reći da sam omirisao Holivud, ali sam uvek imao toliko posla u Srbiji da ni- sam mogao da se otisnem preko bare. Ov- de mi je bilo lepo. Tumačilii ste izuzetne teatarske uloge. Planirate li možda opet neku pozo- rišnu rolu?
– Ne. Pozorište je moja lepa prošlost. Igrao sam u više od 4.000 predstava. Smučilo mi se da se pre- svalačim svake noći. (smeh) Ne igram već 25 godi- na u pozorištu. Kako je raditi sa Danicom Ristovski, odlič- nom glumicom i vašom suprugom? – Danica je marljivo radila ceo život i sada joj se to lepim vraća. Igrala je nedavno u dve najpopularni- je serije Igra sudbine , lik Lile, i u Drim timu junaki- nju Jovanku. Sada nju deca zaustavljaju za autogram i slikanje na ulici. Dok se ona slika, ja samo produžim. Oba vaša sina deo su porodične kreativne manufakture... – Naši sinovi su pre svega pošteni ljudi. Učili smo ih viteštvu i poštenju, mislim da smo uspeli u tome. Petar je pokazao i tek će pokazati rediteljski talenat,
Interview » Intervju | 25
Made with FlippingBook interactive PDF creator