Kada se kaže rakija, u Srbiji se uglavnom misli na šljivovicu, a i obrnuto – kada se kaže šljiva, mnogi će pomisliti na srpsko nacionalno piće, pre nego na samo voće
When you say rakia in Serbia it mostly means plum rakia, and vice versa - when you say plum, many will think of the Serbian national drink, rather than the fruit itself
i šljivovica u kulturi, tradiciji i svakodnevnom živo- tu srpskog naroda. Dobra rakija oduvek je u domaćinskim kućama čuvana u zakopanim buradima i bila najvredniji po- klon za važne goste. Recepture su se prenosile sa ko- lena na koleno, a narodni lekovi su i danas popularni. Lincura leči kostobolju, pelinovača stomačne proble- me, a orahovača štitastu žlezdu. Svi oni koji su tem- peraturu skidali komovicom trebalo bi da znaju da su im obloge bile natopljene grapom, danas pozna- tim Italijanskim dižestivom. Sama reč „rakija“ izvedena je od arapske reči „al rak“, pa se pretpostavlja da je došla u srpski jezik pre- ko turskog. Kada je tačno počela proizvodnja jakih alkoholnih pića kod nas, nije precizno utvrđeno. Od starih slovenskih medovina do modernih voćnih ra- kija prošlo je mnogo vremena. Poznato je da se prva veća proizvodnja rakije i njeno prerastanje u nacio- nalno piće vezuje za 19. vek i region Šumadije. U do- ba vladavine kneza Miloša Obrenovića srpska šljivo- vica imala je veliki ugled i bila je služena na carskim i kraljevskim dvorovima širom Evrope. Ali da li je rakija i nešto više od mita i narodnog leka? Da li se pije samo uz meze ili kafu ili može bi- ti poslužena čak i sa ledom? Koja je najbolja? Gde je danas i kako je doživljavaju mlađi konzumenti, ko- ji detinjstvo nisu proveli na selu pored kazana? Od- govor na sva ova, ali i mnoga druga pitanja najbo- lje zna Branko Nešić, zaljubljenik u dobru rakiju, na neki način čak i misionar, čovek čiji je cilj da ceo svet sazna za sve čari srpske vatrene vode. Pre 15 godina, u samom srcu Beograda, pored Narodnog pozorišta, otvorio je Rakia bar , koji je mnoge goste prestonice preobratio od ljubitelja viskija u ljubitelje rakije. Ovo toplo ušuškano mesto postalo je i gift šop u kom se neguje koncept malih poklona, koji su potpuno izvor- ni, tradicionalni srpski ukusi. Tu su medovača u a- ši od pečene zemlje ili čokanju, poznate šljivovice u luksuznom staklenom pakovanju, ekskluzivna čoko- lada sa rakijom... Ali Branko tu nije stao. Otvorio je Belgrade Ur- ban Destillery , zanatsku destileriju u kojoj se proi- zvodi više od 20 vrsta rakije u ograničenim serijama, dvostrukom destilacijom na malim bakarnim kaza- nima, uz smele recepture i nove kombinacije ukusa. U okviru destilerije na Dorćolu nalaze se restoran i koktel bar, tako da, osim u vrhunskim destilatima, možete uživati i u specijalitetima domaće i interna- cionalne kuhinje. Pitamo ga šta je za njega rakija, da li je uteha, veselje ili zdravlje, a on kratko kaže: „Ra- kija je inspiracija.“ – Rakia bar nastao je 2006. godine sa idejom da se naše tradicionalno piće prezentuje na profesio- nalan i savremen način, da se prikaže specična ga-
Branko Nešić, zaljubljenik u dobru rakiju koja ga inspiriše u svakom smislu Branko Nešić, a lover of good rakia that inspires him in every way
U rakiji je suština srpskog bića – najpre radost, zatim bes, samilost, osećanje da je svet dobar i da su prijatelji svi koji je piju – Momo Kapor The essence of the Serbian being lies in rakia – primarily joy, then rage, compassion, the feeling that the world is good and all who drink it are friends ~ Momo Kapor
Rakia » Rakija | 91
Made with FlippingBook interactive PDF creator