N ekoliko je okolnosti koje su pozitivno de- lovale na to da se mj- uzikl desi baš u Ame- rici: mlada nacija koja stvara različite kulturne obrasce, veli- ka sklonost ka muzici, čemu po- goduje mnoštvo najrazličitijih tradicija doseljenika, nepostoja- nje podvojenosti između niže i vi- soke kulture... Krajem 19. veka i nije se koristio termin „mjuzikl“, već oni oblici iz kojih će izrasti mjuzikl kakav danas poznajemo: burleska, opereta, ekstravaganca, komična opera, spektakl. Da su džez i kabare kao dramaturška forma vrlo uticali na razvoj mju- zikla, dokazuju kompozitori čija su dela postala klasici u sferi mu- zičkog pozorišta: Geršvin ( Ame- rikanac u Parizu ), Kol Porter ( Po- ljubi me, Kejt ), Leonard Bernštajn ( Priča sa zapadne strane ). Posled- nja dva naslova su uspešno igra- na i na terazijskoj sceni. Poljubi me, Kejt čak u dva navrata (1969. i 2002). Zatim su stigle osamdesete i ono što se tada pokazalo kao trend, koji postoji i danas, jesu predstave s akcentom na tehno- loškim i vizuelnim inovacijama, skupim dizajnerskim i tehničkim zahvatima i trikovima koji zase- njuju čula ( Mačke , Isus Hrist su- perstar , Fantom iz Opere ). Pozo- rište na Terazijama je poslednjih godina uspelo da se izbori za dva velika naslova koja su samo učvr- stila njegovu poziciju kao teatra koji je sposoban da na svaki na- čin odgovori izazovima i najkom- pleksnijih produkcija – Mamma mia ! i Fantom iz Opere . Ipak, razlika između našeg te- atra i Brodveja je nedostižna po pitanju nivoa komercijalizaci- je. Prema izveštajima Udruženja pozorišnih producenata i uprav- nika, Brodvej zarađuje više od 1,5 milijardi dolara godišnje od pro- daje karata. Ako se uzme u ob- zir da posetioci Brodveja novac troše i na hotele, restorane i pro- davnice, procena je da teatri do- prinose njujorškoj ekonomiji više od pet milijardi dolara (podatak od pre nekoliko godina). Toj sta- tistici Pozorište na Terazijama ne može nikada prići. Nakon 20 godina izvođenja
,
| 53
Made with FlippingBook interactive PDF creator