P re deset godina Robert Pe- šut, poznatiji kao Manjifiko, napravio je pravu muzičku pometnju na Balkanu. Pe- sma Hir Aj Kam Hir Aj Go bila je hit u svim zemljama u regionu, pevali su je i oni koji ne znaju engleski, a sve zbog vrcavog zvuka i zanimlji- ve igre rečima. Skoro deceniju kasnije njegove pe- sme opet pomeraju granice. Manjifiko je saradnjom sa Draganom Bjelogrli- ćem, glumcem i rediteljem, na filmu Montevideo, bog te video pokazao ne- ku drugu, emotivniju stranu. Tako za pesmu Pukni, zoro , koja dira pravo u dušu i tera na suze, mnogi misle da je stara narodna. Muzičke granice slo- venački kantautor i Bjela nastavili su da pomeraju i u seriji Senke nad Bal- kanom , čija druga sezona sa emitova- njem počinje krajem oktobra. Za početak, je li tačno da vam je Loša iz „Plavog orkestra“ ša- pnuo da će vas Bjela angažovati za film „Montevideo, bog te vi- deo“? – Jeste, rekao mi je: „Izgleda da će Bjela da te zove, ali to ne sme niko da zna.“ Zvučalo je kao da će me Ti- to zvati, kako je on meni to saopštio. I stvarno me je Bjela pozvao i predlo-
žio mi saradnju. Rekao mi je da mu se dopada način na koji radim i on je više od mene bio siguran da sam baš ja pravi čovek za te stvari. Nikako ni- sam mogao da ukapiram zašto on to misli jer se pre toga nisam bavio film- skom muzikom. Za drugu sezonu „Senki nad Balkanom“ napisali ste pesmu „Barjak“. Je li lakše bilo pisati muziku za ovu seriju, s obzirom na to da ste već radili sa Bjelo- grlićem? – Senke su veliki zalogaj i nisam sam odradio muziku u seriji. Uglav- nom sam pisao glavne teme i špicu. Gledaoci u ovim novim serijama mo- gu da vide jedan moderni pristup, u svakom kadru postoji neki šum, zvuk, pa je zato sada u priču uključeno vi- še ljudi da bi se zadovoljili ti zahtevi. Kako je raditi sa Bjelogrlićem? – Sa njim je lako i lepo sarađiva- ti. Da nije reditelj i glumac, Bjela bi sigurno bio odličan oficir. On izda- je naređenja u nekom nežnom tonu, ali se ipak oseti da je to naređenje. Ne ume on drugačije, Hercegovac je to. Na primer, kaže mi: „Napravi mi pesmu da zvuči kao da je stara, a da bude nova i da bude hit.“ Veoma se brine o tome kakva će muzika biti u
seriji ili filmu, za razliku od ostalih re- ditelja, koji samo daju kompozitoru da radi svoj posao. On i ja smo svaki put vrlo dugo razgovarali o tome ka- kav osećaj tražimo u filmu, kakva bi to muzika trebalo da bude. I onda on želi sve da čuje, tako da na svaku no- tu moraš da paziš. Ko vam je bio inspiracija za pe- smu „Pukni, zoro“? – To je pre svega bila narudžbi- na i onda sam unutra tražio nešto za šta bih se mogao uhvatiti. Pošto mi je deda bio solunski borac, o tome sam dosta slušao kao klinac i iz njegove priče imao sam neku sliku u glavi o tom periodu. Pukni, zoro je ljubavna pesma posvećena mom dedi, koji se vratio svojoj ženi, to jest mojoj babi, i kroz pesmu provejavaju radost i sre- ća, ali i žalost zato što se s fronta nisu svi vratili svojim porodicama. Kako i koliko se vaš muzički stil i ukus promenio od 1992, kada ste se probili na scenu pesmom „Let’s dance“? – Uvek mislim kako stalno nešto no- vo izmišljam i zanimljivo zvučim, ali šta god da uradim, prva reakcija ljudi je „ovo je tipično tvoje“, bez obzira na žanr. A radio sam mnogo žanrova, pošto sebe doživljavam kao kantautora.
Ime sam dobio po Robertu Kenediju. Samo ja u porodici imam kremansko ime, svi ostali se nekako fino i lepo zovu I was named after Robert Kennedy. I’m the only one in the family who has such a brittle name, everyone else has some kind of fine and nice name, says Magnifico
| 65
Made with FlippingBook interactive PDF creator