/ ŽUĆE UVEK NA TRPEZI CHICORY ALWAYS ON THE TABLE Tekst/Words: Mašo-Miško Čekić Fotografije/Photography: iStock / Peter Vahlersvik
U bokeškoj gastronomskoj tradiciji vekovima se koristi autohtono bilje i mada nema izrazitih samosvojnih specijaliteta, upravo divlje biljke daju specifičnost bokeškim jelima. Takva jela, u kojima Bokelji obilato koriste trave kao glav- ne sastojke ili tek poneku balicu lekovitog bi- lja, jesu autohtona i pripadaju gastronomskoj kulturnoj baštini Crne Gore. Pirjano, kuvano ili sirovo u salatama, tek
zalaskom sunca, latice zatvore, tugu- jući do nove iskre zore i novog uzdaha – možda mi ga Gospa vrati. Žućenica je obeležje sirotinjskog stola, gladnih i rat- nih godina, ali i specijalitet u vreme blag- dana, kada se moglo priuštiti meso ili riba. Ima je u svim delovima Mediterana, mada se kao jestiva ne koristi na isti način. Čak se može utvrditi da je u Boki, Istri, na dalmatin- skim ostrvima i Južnoj Italiji oduvek bila hra- na, danas specijalitet, a u drugim sredinama tek se povremeno o njoj govori kao o jestivoj bilj- ci. Ova jestiva trava zadužila je Bokelje. Dug je ogroman. Žućenica je bila na stolu i kada su gromovi pucali, i kada je riba bežala u morsko
ponekad dušeno, to bilje je uvek zaliveno do- maćim maslinovim uljem. I kada je sirotinjski pripremano, uz čašu domaćeg vina, pružalo je sve što je bokeškom težaku trebalo. Među jestivim travama u Boki, žućenica
dno, i kada se iz vlastitog dvorišta nije moglo, i kada se plaćao danak i banak, i kada su deca plakala čekajući da se u bronzinu skuva šaka plesnivog brašna, kada su bolesti desetkovale ljude i stoku, kada su krvarili potoci. Žućenica je uvek bila na trpezi i nikada se za nju nije plaćalo. Ni molilo .
je nekrunisana carica, gotovo sveta trava hra- niteljka. Njen cvet pleni bojom i lepotom, a brojne su legende o nastanku tog plavog le- potana. Jedna od najlepših nastala je na oba- lama Mediterana. Plavooka lepotica silno je ljubila mladog
mornara. Obećali su se jedno drugome, a ven- čanje je najavljeno za proleće – čim se mor- nar vrati sa još jednog vijađa. Valja zaraditi za prsten i svadbu! Devojka je sa veseljem bro- jala dane i mesece čekajući dragoga. Prošla
je i godina, zaledio se osmeh, a suze su sve češće kvasile njeno lice. Protekla je i druga godina, pa treća... Plavetnilo uplakanih oči- ju, suze, ljubav, čemer i bol za dragim, koje- ga su negde daleko, u plavom beskraju, pre- krili valovi – sve se slilo u zemlju iz koje je nikla trava sa najlepšim plavim cvetom na svetu. Žućenica! Nežne latice cveta zatrepere s izlaskom
I kada su gromovi pucali, i kada se plaćao danak i banak, i kada su bolesti desetkovale ljude i stoku, i kada su krvarili potoci, ona je uvek bila tu
sunca i zaplave sve oko sebe. Kao nada de- vojke koja čeka na obali mora. Onda se, sa
88 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator