Ž ivimo u svetu u kom ništa nije onako kako izgleda, niti se može shvatiti na prvi po- gled, već zahteva učenje du- bljih uvida i poznanja. Ako kažemo da je čovek sazdan da bude deo tih du- bljih uvida i poznanja, na pragu smo pomisli da je oduvek bio, pa i ostao, najsvesniji – ali ipak samo deo prirode. Priroda ima svoju genezu i svo- je faze. One su često proticale nezavi- sno od razvoja čoveka, ali su i te kako imale veze sa njim, često i presudno ga formirajući. On je morao da se bori – sa prirodom, sa drugima i sa samim sobom. „Nema predmeta koji je toli- ko vredan proučavanja kao priroda“, rekao je veliki Nikola Tesla. Proučavajući je, čovek proučava i vaspitava sebe. On od prirode može na- učiti da postane bolji nego što je bio, pa i da nabolje promeni svet oko sebe. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što će pažljivim posmatranjem uvideti da u tom prividnom haosu i surovosti po- stoje određeni red i redosled. Ukoliko se približi savršenstvu tog reda, smi- riće, možda, i haos u sebi. Prirodnjač- ki centar Srbije u Svilajncu pokušava da prikaže upravo tu genezu i razvoj prirode od prvobitnih njenih oblika do današnjeg izgleda i stanja, a to stanje, često zaslugom savremenog čoveka, nije najbolje, jer on lepotu prirode kva- ri umesto da je neguje. Zato izložbe ko- je su priređene u Prirodnjačkom cen- tru Srbije otvaraju asocijacije i pitanja. Možda kamen na kom stojimo ni- je samo kamen, već ostatak neke geo- loške erupcije (izložba o vulkanima). Možda je životinja koju gajimo u vrtu potomak strašne nemani, koja se to- kom vekova evolucije prilagodila i pro- menila ćud ili je, ostavši neprilagođe- na, iščezla – (izložba o dinosaurusima). Možda su travke i drveće koji pri- rodno nastanjuju planetu nekakav po- tajni smireni zdrav život koji čovek nikako ne može da postigne, iako bi mogao da se nauči svemu tome upravo od mudrosti bilja i životinja koje u div- ljini, daleko od čoveka, žive u harmoniji (izložbe biodiverziteta Srbije i Afrike). Možda su skeleti jedino što će ostati od nas, ako svoj život ne privedemo ne- kom višem cilju i smislenosti putem samoostvarenja. Sve to treba prikaza- ti našoj deci, da se od ranog doba na- uče onome što ih u životu čeka svuda oko njih, da nauče da gledaju na svet drugačijim, probuđenim okom, kako bi rekao ruski pesnik Hlebnjikov. To pro- buđeno oko pokušava da postane Pri- rodnjački centar Srbije u Svilajncu.
Upućeni smo na sebe i sopstveni život, ali nismo sami. Oko nas su različiti svetovi koje nismo do kraja sagledali i kojih često nismo ni svesni, iako aktivno utiču na naše živote i usmeravaju ih, kaže direktorka Prirodnjačkog muzeja u Svilajncu
We are directed towards ourselves and our own lives, but we are not alone. There are di erent worlds around us that we haven’t fully examined and are often unaware of, even though they actively impact on and direct our lives, says the director of Serbia’s Natural History Centre in Svilajnac
Tekst/Words: Jasminka Luković Jagličić, direktorka Prirodnjačkog centra Srbije / Director of the Natural History Centre of Serbia Fotografije/Photography: Boris Njegrić
| 99
Made with FlippingBook interactive PDF creator