O bećao je da će se javiti u dogovoreno vreme, ali to nije uradio. Razumela sam da je Slobodan Ko- vač veoma zauzet posle osvajanja zla- ta na Evropskom prvenstvu sa repre- zentacijom Srbije, pa sam ga strpljivo čekala. Kada se konačno javio, ispri- čao mi je odmah da su ga čekali i ne- ki mnogo važniji ljudi od mene zbog nekih mnogo važnijih stvari. – Poznat sam po tome što kasnim. Kada su me zvali da budem selektor, najpre sam razmišljao, a onda prese- kao. Rekli su mi da dođem na sasta- nak sa Zoranom Gajićem, predsed- nikom Odbojkaškog saveza, u petak u 18 časova na dogovorenom mestu. Ja, naravno, kasnim, svi se već pitaju gde sam, ulazim, vidim da su odah- nuli, a ja kažem: – Izvinite što kasnim, ali ako sam ja vas mogao da čekam četiri godi- ne, mogli ste i vi mene nekoliko mi- nuta! E, tako je i sa ovim intervjuom – skoro se zagrcnuo od smeha poslo- vično mirni Kovač. Da se čekanje na poziv Odbojkaš- kog saveza isplatilo, videli smo krajem septembra, kada su odbojkaši stigli do titule prvaka Starog kontinenta. – Iskreno, bilo je naporno, ali na- pornije od svega što nam se desilo na tom putu do zlata jesu svi ovi in- tervjui i medijska pažnja, koju naro- čito ne volim. Zato, evo, sa suprugom idem na more. To je onaj odmor ko- ji sam joj ostao dužan kada sam pri- hvatio poziv da budem selektor – ka- že dobro raspoloženi Kovač. Ta već sada kultna izjava njego- ve supruge da je „ostala bez odmo- ra“ jer je njena jača polovina dobila posao obišla je ceo region. – Ha-ha-ha, to je istina, ali evo, odmarali smo se na Srebrnom jeze- ru, gde imam pansione, a i na kraju je otišla na more. Inače, ona je bivša od- bojkašica, pa razume kakve sve oba- veze imam. Sada kada je sve prošlo, jedino što sam želeo je da odem na jezero i da pecam. To sam i uradio, ali onda sam sa Tanjom otišao na more, da ne bude da sam je izneve- rio – kaže on. Nakon što je pomenuo Srebrno jezero, ispričao je zanimljivu priču o tome kako je uopšte sagradio apar- tmane na izletištu u istočnoj Srbiji. – Rođeni sam Gradištanac i ka- da smo osvojili medalju na Olimpij- skim igrama u Atlanti 1996, od op- štine sam dobio plac. Ali nisam ja jedini koji je od matične opštine do-
kada nemam obaveze u klubu, vre- me provodim trenirajući sa sinom. Ili smo na terenu ili gledamo odboj- ku na TV-u, pa mu objašnjavam ne- ke stvari. Iskren da budem, vrlo do- sadan život živimo. I supruga Tanja i ja smo usmereni ka sinu i sve vreme proveravamo kako je trenirao, da li je dobro jeo... Evo, smeje se Tanja, po- red mene je, ali mi smo zaista sport- ska porodica koja je usmerena na od- bojku – iskren je selektor. Kovač je poručio da mu je sada mnogo teže nego kada je bio igrač. – Biti igrač je lako, uvek imate prijatelje koji su tu za vas i kada vam ne ide. Koliko god da ste loši, uvek će se naći neko ko će vam reći: „Bravo, majstore! Ne možeš samo ti da igraš, moraju svi da se uključe“. Ali kada ste trener, toga nema. Mo- rate da pazite na svaki njihov ko- rak, na to kako su jeli, da li ih ne- što muči, da li su previše euforični ili im se nešto loše dešava. Mnogo je zahtevnije biti trener. Ali na kraju, iako je ekipa imala samo 21 dan da se pod vođstvom Ko- vača spremi za Evropsko prvenstvo, sve je dobro ispalo. – Hvala bogu da je bilo tako. Iskre- no, oni su mene lepo prihvatili, ja njih takođe. Respektuju me, baš kao i ja celu ekipu. Imali smo emotivan pr- vi susret, ali na kraju se sve isplati- lo. Sada je fokus na tome da se plasi- ramo na Olimpijske igre. Neka nam je bog u pomoći, jer će biti đavolski teško da u tome da uspemo – zaklju- čio je Kovač.
bio poklon. Kvisko Vujović je od Bud- ve dobio sliku, braća Grbić brvnare na Tisi, Vlada Batez juga , Željko Ta- nasković rakiju. Njemu su iz opštine obećali da će 25 godina nakon osvaja- nja odličja dobijati rakiju. A kad sam već od svoje male i siromašne opšti- ne dobio tu parcelu, odlučio sam da napravim apartmane. Završio sam ih 2000. i od tada svaki slobodan trenu- tak koristim da odem na jezero. To je moj mali raj – tvrdi Slobodan. Kovač je već pomenuo da je ože- njen bivšom odbojkašicom, ali i njihov sin David se takođe bavi tim sportom. – Ako ste me videli kako ratu- jem sa igračima, onda zamislite da sam sa sinom 100 puta gori. Nema- te pojma koliko sebe unesem da mu objasnim nešto, a sa druge strane na- iđem na stav „e, baš neću“. Ali sada je u tim godinama. Vrlo je talento- van i nije njemu lako da bude Da- vid Kovač. Kada nisam na terenu i
Srpski odbojkaši slave na terasi Skupštine grada Serbian volleyball players celebrate on the balcony of the City Hall
If you’ve seen me warring with the players, then you can imagine that I’m 100 times worse with my son. You have no idea how much I delve into myself in order to explain something to him, and in response I’m met by “well, I just won’t Ako ste me videli kako ratujem sa igračima, onda zamislite da sam sa sinom 100 puta gori. Nemate pojma koliko sebe unesem da mu objasnim nešto, a on mi kaže „e, baš neću“
| 63
Made with FlippingBook interactive PDF creator