Blejkov Njutn Blake's Newton
današnje doba? Zato što njegova lična bor- ba u eri političkih prevrata, francuske i ame- ričke revolucije, kao i njegova predromanti- čarska vizija u doba prosvetiteljstva otkriva autentičnog umetnika koji nije pravio kom- promise. Kustosi izložbe ističu da su hteli da predstave „Blejka za svakoga“ – on jeste bio izuzetan zanatlija, te stoga izlažu i nje- gove ranije radove, ali bio je i pacifista, bo- rac za seksualne slobode, pisao pesme pro- tiv rasizma... Pristup kreatora izložbe je materijalistič- ki, naglašavaju kustosi, te oni rekonstruišu izgled galerije iz 1809. godine i samostalne Blejkove izložbe koja je prošla katastrofalno – skoro niko se nije pojavio! Takođe, postoji želja da se Blejk demitologizuje, te da se pri- kaže njegov društveni identitet, pa se može videti ko su mu bile komšije, čime se hranio, kako se oblačio, te da je i te kako bio čovek svog vremena. Zašto je Blejk toliko moderan? On kori- sti motive rasporenih tela, nasilja, izaziva je- zu, groznicu, očajanje i time nagoveštava ekspresionizam 20. veka. S druge strane, nje- gova poezija često uzima ispovedni ton i pu- na je lepote, divote, božanske ispunjenosti. Ipak je on pravi bundžija i revolucionar kada je reč o uštogljenim moralnim vrednostima njegovog vremena. Takođe, Blejk vodi borbu protiv pogrešnog shvatanja hrišćanstva, da je polnost greh. Njegov Isus je moderna fi- gura, pobunjena persona koja započinje no- vu civilizaciju, što korespondira sa hipi po- kretom i kontrakulturom prošlog veka. Nameću se tri razloga zašto je Blejk ta- ko savremen. Prvi je njegova neprihvaće- nost. On je sin roditelja niže klase koji su imali radnju u Sohou, uči graviranje i crtanje, ali nema formalno obrazovanje. Ostrakizo- van od tadašnje umetničke elite, Blejk razvi- ja nezavisnost mašte. Mrzi slikare Rejnoldsa i Gejnzburga, koji slikaju po pravilima vikto- rijanske Engleske, i poručuje im – uopštavati znači biti idiot. Obožava Mikelanđela i Rafa- ela. Pesme i tekstove zajedno sa ilustracija- ma gravira posebnim postupkom do kojeg je sam došao, a koje zatim ručno boji. Govo- rili su da je ludak i da je vulgaran, ali on nije mario za društvene konvencije i kompromi- se. Verovao je u svoju misiju. Na kraju kraje-
The exhibition's authors strive to demythologise Blake and to show his social identity, so visitors can see who his neighbours were, what he ate, how he dressed, and that he was certainly a man of his own time Autori izložbe nastoje da se Blejk demitologizuje i da se prikaže njegov društveni identitet, pa se može videti ko su mu bile komšije, čime se hranio, kako se oblačio, te da je i te kako bio čovek svog vremena
reagujući na engleski puritanizam tog vremena. Kod Blejka je „sve što je živo sveto“. Zlo je negacija, ništavilo. All Act is Virtue. On je stvorio ideal kreativne energije kao borbe protiv duhovne sla- bosti. On nije moralista i ako nešto mr- zi svom dušom, to je simbol Urizena, ap- straktne filozofije – Aveti što rasuđuje. – Još! Želim još! Manje od Svega ne mo- že zadovoljiti čoveka – piše Blejk. On ustaje protiv kulta razuma i prirode koji izbacuje ideju imaginacije. Treći razlog Blejkove savremeno- sti je to što je osuđivao organizovanu re- ligiju. Malo je tvrditi da je bio jeretik i da je stvorio svoje sopstveno hrišćanstvo. Isprva se pridružio Novoj crkvi Šveđani- na Emanuela Svedenborga, a posle, ka- da ju je napustio, pričao je da je on „sa- mo držao sveću na suncu“. Bio je deo bujajućeg Blumzburija, gde su se rađali novi kultovi, poput astrologije, teozofije i slobodne masonerije. Blejk tvrdi da ne zna ni za jedno drugo jevanđelje osim oslobođenja tela i uma, u svrhu upra- žnjavanja „Božanske Umetnosti Imagi- nacije“. On sumnja u osnovne biblijske dogme nazivajući ih zabludama: zablu- da o nagonu koji dolazi samo iz tela, ko- je je zlo, i razumu, koji je dobro, (nagon
va, Blejk je, iako nije učestvovao aktivno u javnom životu epohe, bio prisutan u svakodnevici na način na koji to čine ekstroverti – vo- leo je da peva, da pije po krčmama, da se upušta u žestoke diskusi- je, a sva čulna zadovoljstva nisu mu bila strana. Bio je oženjen Ka- tarinom, koju je obožavao, a ona mu je pomagala da boji radove, da ih štampa. Ponekad ih je i završavala. Delila je njegovu viziju i s vre- mena na vreme posluživala prazan tanjir kao znak da treba da zara- di koji šiling. Drugi razlog je povezan sa poetičnošću Blejkovog stvaralaštva naspram doba prosvetiteljstva i industrijske ere koja nadolazi. Poe- zija i umetnost se razlikuju od nauke, filozofije, religije jer uspevaju da povežu „činjenicu“ sa emocijom. Blejkova poezija je krvava i tu- mači božansku „lepotu užasa“ i „strašnog sklada“, a pesnik stvara
je jedini život), i zabludu da će bog mučiti onoga koji sledi svoje na- gone (nagon je večiti zanos). Stoga je Blejkova mitologija zapravo priča o čoveku. Bog je u ljudima, a ljudski duh je pun suprotnosti. Tigar, njegova najpoznatija pesma, govori o tome. Može se reći da je recepcija Blejkove kreativnosti možda važ- nija od hronologije njegovog života. Blejkova poezija inspirisala je prerafaelite i Rosetija, pesnike Jejtsa, Alana Ginzberga, Džoni Mi- čel, Hakslija, sve do Džima Morisona iz Dorsa i Džima Džarmuša. Ogromna skulptura iz 1995. godine koja stoji ispred Britanske bi- blioteke inspirisana je Blejkovim Njutnom . Blejk je toliko savre- men, da je čak i Dejli mejl objavio članak o izložbi ismevajući znak na ulazu koji upozorava posetioce na uznemiravajuće slike nasilja i patnje. To bi verovatno i samom Blejku bilo zanimljivo!
74 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator