N e znam šta da ti kažem, Ana, ovo ne liči ni na šta što sam ikada jela – ka- že Džanet svojoj prijateljici Ani dok premeće čvarak po ustima. Ana se ne usuđuje ni da proba te „čudne kockice ma- snog mesa“ jer je odbijaju izgledom, pa se mršti i prevrće očima. Scena neobično zabavlja 60-go- dišnjeg Dragutina, koji već decenijama prodaje suhomesnate proizvode na Kalenić pijaci. Sviđa mu se i što grupa od šest Šveđanki odu- dara od uobičajenih pijačnih prizora, gde svako štrpne sa ciljem da nešto i kupi, a one se šetkaju bez ikakve namere, osim da se dobro zabave, u okviru alternativne turističke ture degustiranja hrane po beogradskim pijacama. Dragutin po- znaje Kseniju Kastratović, vođu gastronomskih putovanja Farmers market food tasting (Walking Belgrade). Zato je slobodan da je upita „da li su vesele plavušice zauzete“. Kad im ona to preve- de, sve se kikoću i pokazuju burme. – Sad se jednom godišnje viđamo i zajedno putujemo – kaže Ana. Uvek je to neka druga zemlja čije običaje žele da otkriju, a u nekima i same učestvuju. Čvarci su za njih sa evropskog severa najeg- zotičniji artikal na jutarnjem „švedskom stolu“, a zapravo šetnji među pijačnim tezgama. Sve se tu šareni od jesenjih plodova – crvenih paprika, modrih patlidžana, belih cvasti karfiola, svetlo- zelenih glavica kupusa... Apetit bude i mirisi, dok pažnju privlače i povici trgovaca. – Hajte, ovamo – razdraganu šestorku ma- mi Mile iz Obrenovca, prodavac sira i kajmaka. Sa reči brzo prelazi na dela, pa iz kace vadi gro- madu mladog kajmaka, nudeći im posudu kvr- gavim prstima. Mmmm – komentarišu jedna za drugom dok im se kremasta masa rastapa po nepcima. Ana nema kud nego da prizna da je to „najbolje što je ikad okusila“. Jedna se mušterija smatra pozvanom da obja- sni razliku između starog i mladog kajmaka, na tečnom engleskom jeziku. Mile se za to vreme zadovoljava tvdnjom da je sve okej i ne propušta priliku da ponudi i kozju surutku. Šveđanke to odbijaju, fino i ljubazno, kao što čine i sve drugo. Istina, burek ih izbacuje iz evropskog koloseka, kao pravi predstavnik Orijenta. Sve su do laka- ta zamazane mašću, jer „burek se jede rukama, bez escajga“, kako sugeriše pekar Ivan. Njego- va starinska radnja je puna jer je vreme doručka, a sve mušterije radoznalo zagledaju Šveđanke. Osa u svemu prednjači. Pokušava da zahva- ti pozamašan komad testa, ali joj sadržaj ispa- da sa viljuške. Onda prihvata savet pekara i no- vo parče bureka uzima sa tri prsta, baš kako joj Čeda pokazuje. U degustaciji joj se pridružuju drugarice, ali opreznije. Na tanjiru probiraju hrskavu koricu od mekane sredine. – Ovo je fantasično – prva priznaje Ana, a ostale klimaju glavom u znak odobravanja. Ko je bio u Srbiji, a nije probao ćevapčiče, taj je ili vegetarijanac ili lud. Zato su oni sledeći
Čvarci su za turiste sa evropskog severa najegzotičniji artikal na jutarnjem švedskom stolu, a zapravo šetnji među pijačnim tezgama. Sve se tu šareni od jesenjih plodova, apetit bude i mirisi, dok pažnju privlače povici trgovaca... Gastronomska tura Kalenićem može da počne
For tourists from Northern Europe, Čvarci pork rind crisps are the most exotic item on the morning buet, which is actually a walk among market stalls. Everything here is colourful with the fruits of autumn, and the appetite is also awakened by rich aromas, while attention is attracted by the shouts of traders... The gastronomic tour of Kalenić can begin
| 87
Made with FlippingBook interactive PDF creator