M oj Miloš nije voleo da priča o vremenu ko- je je proveo u logoru u Austriji. Na otvaranju izložbe slika Mauthauzen 106621 pr- vi put sam se suočio s njegovom sud- binom. Tada sam poželeo da snimim prvi film, životnu priču svoga oca.... Ovako reditelj Darko Bajić po- činje dirljivu priču o ocu Milošu, pr- vom jugoslovenskom apstraktnom slikaru, koji je preživeo strahote lo- gora Mauthauzen, a čiji je život pre- točio u dokumentarac Linija života , film koji otvara ovogodišnje izdanje Međunarodnog festivala dokumen- tarnog filma Beldoks . Kako je za tvog oca izgledalo da se vrati na to strašno mesto? – Nisam imao vremena da mi- slim o ocu. Bio sam mlad i tek sam otkrivao svet filma. Uvlačio sam se u peć za kremiranje, ulazio u gasne komore, snimao slušajući očeve pri- če i pokušao da rekonstruišem sve što se tu desilo. Susret sa zločinom ostavio je u meni traumu sa kojom živim i danas. Proganjale su te slike iz logora? – To je bio susret sa sudbinom moga oca. Susret sa smrću. Takve stvari nas duboko pomere. Verujem da je sve što sam tada doživeo gle- dajući kroz objektiv odredilo moju sudbinu filmskog reditelja. Tada si prvi put zapravo saznao i da je tvoj deda bio zarobljen i mučen na tom istom mestu? – Mog dedu, Miloševog oca Tri- funa, mobilisala je u vreme Prvog svetskog rata austrougarska vojska i poslala ga na ruski front. Deda nije hteo da ubija ruske borce, pa mu je jedan austrijski major pucao u leđa. Ranjen, zajedno sa zarobljenim Ru- sima, transportovan je u mali grad u Austriji po imenu Mauthauzen. Ta- ko su i moj deda i moj otac, kao i ve- liki broj Srba, doživeli istu sudbinu.
Šta je bilo sa dedom, preživeo je logor? – Da, ali je veoma brzo posle rata umro od posledica ranjavanja. Otac se preselio kod strica Spasoja u Beograd i upisao slikarstvo kod profesorke Bete Vukanović. Negde krajem 1943. Miloš se pridružio va- ljevskom partizanskom odredu. Za- robili su ga Nemci, ali je uspeo da pobegne. Krio se u bolnici, gde se lečio od tuberkuloze. Kada je ras- pisan konkurs na Likovnoj akade- miji, nije odoleo i prijavio se. Pri- mljen je, ali su ga tako pronašli i uhapsili. Poslat je na Banjicu, pa u Mauthauzen. Da li ti je ikada rekao kako se čovek nosi sa takvom tragedi- jom, kako preživi i vrati se nor- malnom životu posle svega? – U koncentracionim logorima mlela je mašinerija koja je zatvore- nike koristila za potrebe ratne indu- strije. Radili su od jutra do mraka, do poslednjeg atoma snage. Kada više nisu mogli da rade, bili su ubijani. Izgubljeno je oko 11 miliona snova i života koji se nisu ostvrarili. Nakon oslobođenja logora otac i njegovi pri- jatelji vratili su se u Beograd i niko ih nije sačekao. A onda je nekoliko dana kasnije Ozna zakucala na vra- ta i odvela ga u policiju. Tamo su ga pitali – kako si preživeo?
Kao sedamnaestogodišnjak sam sa super osmicom kročio na to užasno mesto. Moj otac i ja otišli smo u koncentracioni logor Mauthauzen. Ni on, ni ja to putovanje nikada nismo zaboravili. Mnogo godina kasnije moja ćerka Darja, danas filmski producent, predložila je da snimimo dokumentarac o njenom dedi Milošu Bajiću. Otišli smo u Mauthauzen i posle nekoliko decenija nastavili da snimamo film. Tako je nastala „Linija života“ As a seventeen-year-old, armed with a Super 8 camera, I stepped into that terrible place. My father and I went to the Mauthausen Concentration Camp, and neither he nor I would ever forget that trip. Many years later, my daughter Darja – now a lm producer – suggested that we make a documentary about her grandfather, Miloš Bajić. We went to Mauthausen and, after a break of a few decades, continued shooting a lm. That’s how Lifeline emerged. Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Vesna Lalić, privatna arhiva
LINIJA ŽIVOTA
DALIJEZLONESTALO SA OVE PLANETE? LIFELINE, OR HAS EVIL DISAPPEARED FROM THIS PLANET?
| 37
Made with FlippingBook interactive PDF creator