/
Kako je preživeo? – Njegovi drugari Ljuba, Bora i Barta pazili su jedan na drugog. Kad je neko bio bolestan, štitili su ga i krili da ne bio likvidiran. Moj otac je sle- dio svoj umetnički instinkt. Crtao je. Krijumčarili su mu papire, ugalj za crtanje i olovke. Čuvali stražu. Imali su motiv da prežive. Imali su za šta da se bore. Skrivali su crteže u pro- tivpožarnom aparatu i zakopavali ih u zemlju. Želeli su da sačuvaju do- kaze o zločinu. To ih je držalo u ži- votu. Skrivali su i dokumentaciju o svojim ubijenim drugovima, ukra- denu arhivu koju Nemci nisu uspe- li da unište. Kada sam počeo da sni- mam film, prijatelj moga oca Ljuba Zečević mi je rekao: „Stalno sam mi- slio o tome kad ćeš doći. Nisi zaka- snio.“ Nažalost, umro je šest mese- ci kasnije, ali je on duša filma koji sam napravio. Tvoj otac Miloš je iskusio i Ba- njicu, ali je ta priča ipak ima- la mnogo srećniji kraj. – Moglo bi se reći da je to ljubav- na melodrama u paklu logora smrti na Banjici. Priča o pozananstvu ile- galke Danice i Miloša. On ju je sreo u zatvorskoj bolnici, u koju je dove- dena pretučena nasmrt. Da li je Danica preživela? – Otac je posle rata, tražeći Dani- cu, listao spiskove streljanih na Ba- njici. Kad nešto zaista želiš, onda ti život iskonstruiše susret. Da, zaista. Nema boljeg dramaturga od života. A život od tada kreće nekim lepšim tokom za moje roditelje. Tata nastav- lja studije slikarstva i postaje profe- sor. I mama postaje profesorka, ali i dugogodišnja direktorka Prve beo- gradske gimnazije. Miloš Bajić bio je prvi apstrak- tni slikar u Jugoslaviji. Šta je u to vreme značilo apstraktno slikarstvo? – U to vreme, u umetnosti je vla- dao socrealizam. Politička ideologi- ja je promovisala kolektivni rad, in- dustrijalizaciju... Bilo je potrebno da umetnost da podstrek izgradnji u ra- tu porušene zemlje. Ali moj otac je citirao Jesenjina: „Dajem svoju dušu oktobru i maju, ali svoju liru ne dam nikom.“ Bivši logoraš 106621 želeo je slobodu i naslikao je svoje prve ap- straktne slike. Bio je jedan od osni- vača Decembarske grupe i stvarao je sa umetnicima koji su izmenili toko- ve jugoslovenskog slikarstva druge polovine 20. veka. Kakav je bio tvoj otac, kako bi
ga opisao? – Svi ga pamte kao veoma srdač- nog čoveka. Njegov prijatelj Zoran Petrović, poznati slikar i pisac, vo- leo je da priča anegdotu o mom ocu: „Kada sam kupio novi kaput, plašio sam se da ga sretnem. Miloš je imao običaj da te stegne u medveđi zagr- ljaj i da te čupa za revere. (smeh) Bio je pun života, energije, istraživačkog duha...“ Govorio je: „Kad završim je- dan slikarski ciklus, volim da otplo- vim na pučinu i opet počnem ispo- četka.“ Mogao bih da ga uporedim sa Stenlijem Kjubrikom, koji nikada ni- je uradio isti film, nego je pronalazio načine da pobegne od prethodnog. Jeste li bili bliski, poveravali se jedan drugom? Da li je po- državao tvoje lutanje od novi- nara do reditelja? – On mi je još kao klincu dao ka- meru u ruke. Stalno je putovao i do- nosio kamere i foto-aparate. Svoj pr- vi kadar snimio sam sa šest godina – taj kadar moga oca nalazi se u fil- mu. Bili smo do kraja veoma bliski. Miloš me je uvek podržavao. Kada sam upisao političke nauke, kada sam padao na prijemnom za režiju i kada sam postao reditelj... Nisi imao dilemu da ćeš posta- ti reditelj, iako si lutao? – Pitao sam moje Dorćolce da li se sećaju od kada sam želeo da po- stanem reditelj, a oni su mi odgovo- rili – oduvek. U to vreme nismo gle- dali TV, donosili smo ploče iz Trsta i slušali Radio Luksemburg . Sedeli
BELDOKS: VIŠE OD PREMIJERA
Premijerom filma Linija života u režiji Darka Bajića, 8. maja u 20 h u Kombank dvorani u Beogradu, sve- čano će biti otvoren 12. međunarodni festival do- kumentarnog filma Beldoks , koje će biti održan od 8. do 15. maja u nekoliko bioskopskih dvorana, a predstaviće više od 100 premijernih filmova iz ce- log sveta, u 14 različitih selekcija. Osim domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetnič- kim dokumentarcima, izboru iz savremenog portu- galskog dokumentarnog filma, kao i u retrospekti- vama autora Kazua Hare i Gorana Devića.
38 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator