, / ,
govorile o tome da koliko god bi- li siromašni, ako imate pameti, hra- brosti i mašte, jednog dana možete postati doživotni predsednik i ap- solutni predmet obožavanja. Dobra lekcija za budućnost. A u toj priči, roditelji malog Jože, naravno, nisu imali para da mu kupe sanke, pa se on dosetio da se sa zagorskih bre- žuljaka spušta u koritu, koje je pod- mazivao mašću. Bilo je zanimljivo stajati na tom mestu koje sam kao dete tako živo zamišljala, a eto, put me je ovamo prvi put doveo gotovo 40 godina posle Titove smrti. Ipak, činilo se da naš vodič zna iste one anegdote koje smo i sami znali, pa nam je pomalo neinventivno servi- rao priču o tome kako je gladni Jo- ža ukrao neku svinjsku glavu sa ta- vana i nahranio svoju mnogobrajnu braću i sestre (rodilo ih se 15, a preži- velo sedmoro). Tu priču je i sam Jo- sip Broz voleo da prepričava, našla se u čitankama, a eto, i kustosi je u muzeju pričaju i danas. Inače, pomenuto korito svakako nije ono korito, jer je u celoj kući sa- mo drvena kolevka zaista pripadala porodici Broz. Sav ostali nameštaj je- ste sa kraja 19. i početka 20. veka, ali je prikupljen iz drugih kuća u selu. U tradicionalnom zagorskom domu arhitektura je sačuvana u originalu, a na svakom se koraku vidi da su Bro- zovi bili siromašni i da je u tom ma- lom prostoru svaki kutak pametno korišćen. U delu kuće nalazi se i mu- zejska postavka puna novinskih ise- čaka, nekoliko štafeta, kao i dve Ti- tove biste... Sve deluje autentično i živo, kao da će mali Joža svaki čas istrčati napolje. Ali neće. Jer je deča- ka zamenio odrastao čovek, spome- nik maršalu u prirodnoj veličini koji je 1948. izradio čuveni vajar Antun Augustinčić. Kako taj Tito na ulazu u svoju rodnu kuću izgleda, najbo- lje je opisao Miroslav Krleža, koji je objasnio i zašto vođa izgleda tako zabrinuto, a ne trijumfalno, kako bi se očekivalo... „ … Ovaj Augustinčićev Tito nije prikazan u pozi komandanta na čelu svojih brigada; to je lik čoveka kome je glava klonula od teških briga, ko- ji zamišljen kruži u uzanom dvorištu tvrđave u Jajcu, kao što je kružio po tamničkim dvorištima godinama...“ Turistima ne smetaju maršalove bri- ge, hiljade se njih svake godine ov- de slika uz spomenik, a dolaze, kažu Kumrovčani, iz svih delova sveta, pa i iz onih najudaljenijih. Jer su stranci
ja na jednog muškarca, kome je pe- vana na njegovom poslednjem pu- tovanju Plavim vozom iz Ljubljane ka Beogradu. Kada je kovčeg sa Ti- tovim posmrtnim ostacima iznet u Zagrebu pred stotine hiljada ljudi, oni su u suzama, spontano zapeva- li – „Za vsaku tvoju reč.... Fala.“ Ne- zamislivo za današnje vreme, ali sve je u vezi sa najvećim sinom naroda i narodnosti bilo nezamislivo. Valjda se zato decenijama posle njegove smrti ispredaju istine i laži, legende i bajke, koje govore da on uopšte nije bio on, jer je bio poma- lo Rus, pomalo Austrijanac, dubler pravog Josipa Broza, koji je umro na nekom dalekom frontu i tako dalje i tako u nedogled. U Zagorju s tim u vezi nemaju nikakvu dilemu. Ti- to je njihov i samo njihov, rođen je u malom selu Kumrovcu, tu gde re- ka Sutla deli Hrvatsku od Sloveni- je. Selu za koje verovatno niko nikad ne bi čuo da nije tog slavnog žitelja, a zbog kojeg je tu dolazio čak i Ri- čard Nikson. Ostali su uglavnom vi- še voleli Brione, razumljivo. Titova rodna kuća stoji na sa- mom početku muzeja Staro selo . U njoj je na svet došao 7. maja 1892. od oca Franje i majke Marije, kao sedmo dete u brojnoj porodici zem- ljoradnika. Iako je taj dan zapisan u svim zvaničnim knjigama, cela biv- ša Juga decenijama je obeležavala Titov rođendan 25. maja, to je bio Dan mladosti, koji je zemlja slavila uz slet, štafetu i sve one divne kiča- ste simbole tog vremena. Datum je izabran sa jednog od lažnih dokume- nata Josipa Broza iz vremena kad je
Bista koju je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović poklonila muzeju u Kumrovcu The bust that Croatian President Kolinda Grabar Kitarović donated to the museum in Kumrovec
bio ilegalac, a baš na taj dan je pre- živeo napad na Drvar, što je bio još jedan od razloga za slavlje. Njegova kuća u Kumrovcu je sve- že okrečena, sa rastresenim jastuci- ma na krevetima i muškatlama koje mirišu sa prozora. Drveni krevet sa slamaricom, starinska peć, ćupovi, burad, sito, čak i korito, koje je mož- da baš ono o kojem smo oduševlje- no čitali u čitankama kad smo bili klinci u pričama koje su prigodno
96 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator