Vrhunac ispoljavanja psihičke snage Marina je iskazala performansom Umetnik je prisutan u Muzeju moderne
stvaralaštva Abramovićeve. Crteži, sli- ke i specifični tekstovi kojima se ba- vila neposredno po završetku studi- ja Akademije u Beogradu šezdesetih nikad ranije nisu prikazani. Pomalo ih se i stidela, jer je ubrzo postala „oz- biljna konceptualna umetnica“, pri- znaje Marina u dokumentarnom fil- mu o stokholmskoj postavci Čistača. Kad je za potrebe ove izložbe po- novo skupila te crteže, skice i studije rasute po gradovima u kojima je žive- la, umetnica se pomalo i iznenadila. Zaključila je da su joj upravo oni po- služili kao okidač da se otisne u svet performansa. Stručnjaci dele njene stavove, pa crtežom zabeležene pri- zore oblaka povezuju sa Marininom težnjom ka duhovnosti. „Rekonstruk- cije saobraćajnih nesreća koje je ne- prestano skicirala nagovestili su seri- ju performansa Ritmovi koje je izvela sedamdesetih“, kaže u pomenutom dokumentarcu kuratorka Čistača Le- na Esling. „Važno je to što će retrospektiva Čistač u MSUB-u i svim drugim me- stima na kojima će biti postavljena, pokazuje u kojoj je meri beogradski period Marine Abramović integralni deo njenog celokupnog umetničkog opusa“, naglašava Vesna Latinović, urednica monografije Marina Abra- mović, rani radovi – beogradski peri- od, u izdanju Galerije BelArt iz Novog Sada. U ovoj, jedinoj monografiji srp- skih izdavača, nezavisna beogradska istoričarka umetnosti Olivera Janko- vić obrađuje za mnoge i najznačajni- ji deo opusa Abramovićeve. Sedma dekada 20. veka po mnogima je pre- sudna i u istoriji umetnosti uopšte. Žarište nove umetničke prakse u Beogradu bio je tih godina Studentski kulturni centar. „Beograd je tada po značaju na mapi umetničkih dešava- nja bio ravan Njujorku“, priča Biljana Tomić, istoričarka umetnosti. „Bilo je teško odvojiti profesiju od ličnog ži- vota, živeli smo to što smo radili“, ovu naročitu atmosferu dočarava Dunja Blažević, urednica Likovnog progra- ma u SKC-u u tom davnom vremenu. Marinini radovi tog doba ušli su
umetnosti (MoMA) u Njujorku expressed the peak of manifesting Marina
psychological strength with the performance “The Artist is Present” at New York’s Museum of Modern Art (MoMA)
PROSTOR SLOBODE Iako je Beograd tih sedamdesetih bio ravan Njujorku po kul- turnim sadržajima, kako kažu, bio je premali za Marinu. Ro- đena u braku bivših partizana, a posle rata komunističkih funkcionera, mladoj umetnici je disciplina bila nametana. Kad se tome doda i uticaj vrlo pobožne bake, supruge brata patri- jarha Varnave, lako je shvatiti kako to da je Marini umetnost bila utočište. Jedini prostor slobode.
40 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator