upamćena zauvek, ali ne zbog svojih fotografija, slika i stihova. Sve to po- staje manje važno 1937. godine, bu- dući da tada na sebe preuzima ulogu po kojoj će je svet upamtiti: ljubavni- ca Pabla Pikasa. Jednog kišovitog dana, u predrat- nom Parizu, Pablo nije mogao da od- voji oči od 29-godišnje devojke či- ji ga upečatljivi pogled nije očarao, kao mnoge pre njega. Nije ni mogao, jer taj pogled bio usmeren ka njenim rukama položenim na stolu u jednoj kafani Sen Žermen de Prea. Ona je letargično igrala nimalo bezazlenu igru, koja se sastojala u tome da se neverovatnom brzinom oštrica noža zabada između vlastitih raširenih pr- stiju. Iako je rukavica na njenoj ruci sve više poprimala tragove krvi, na Dorinom licu se nije mogao videti ni- jedan trzaj bola. Nije se, zapravo, mo- glo videti ništa osim zapanjujuće po- svećenosti da se ova neobična igra nastavi. 56-godišnji slikar je hipnoti- sano prišao Marovoj, izrazivši želju da je upozna. Iako su njegove prve reči bile izgovorene na francuskom, Dora mu je odgovorila na tečnom španskom, dobro znajući da je taj je- zik maternji ovom slikarskom geniju, koji je već tada, još više očaran ovom nesvakidašnjom devojkom, znao da je nikada neće zaboraviti. Dora i Pablo ubrzo postaju saradnici, ali i ljubavnici. Čuvena je serija foto- grafija koje je napravila dok je Pika- so slikao svoje remek-delo Gerniku. Istorija umetnosti će ovo zapamtiti kao prvo fotografsko dokumentova- nje nastanka jednog umetničkog de- la. Osim toga, Dorino ime će zauvek ostati skopčano sa ovim prepoznatlji- vim simbolom antiratnog krika Evro- pe, koja se našla pred kolapsom Dru- gog svetskog rata. Naime, pored toga što je poslužila kao model za lik žene koja lampom obasjava ceo prizor i ti- me razotkriva užase rata, Marova je i sama povukla nekoliko vertikalnih li- nija na prikazu konja na ovom platnu. Pikaso će provesti narednih devet godina slikajući Doru Mar. Iako će, u jednom dnevničkom zapisu, nave- sti da se ni sa jednom ženom nije to- liko smejao, budući da je bio fascini- ran njenim inteligentnim humorom, on će podvući da nikada nije umeo da je naslika nasmejanu. Slike iz tog bezmalo deceniju dugog perioda za-
pravo su dokument razvoja depresi- je nekada uspešne fotografkinje, koja je zauvek odložila svoj fotoaparat ka- da ga je upoznala, smatrajući se ne- dovoljno talentovanom u prisustvu takve umetničke veličine kakva je njen ljubavnik bio. Iako je poricao sa- dističku crtu u odnosu prema Maro- voj, Pablova opsesija njenim suzama i licem u agoniji govori sasvim dru- gačije. Osim toga, on je uvek udarao Doru tamo gde ju je najviše bolelo, a to je činjenica da ne može da mu po- dari decu, kao što je to učinila druga ljubavnica, na čije postojanje je mo- rala da se privikne. Poniženja koja je doživljavala od stra- ne svog ljubavnika iz godine u godi- nu su postajala sve surovija, te je ta- ko Dora Mar čak delila isto platno sa drugim ljubavnicama. Sve ovo je po- stalo previše za nju kada ju je Pika- so upoznao sa svojom budućom su- prugom, nakon čega se njeno ionako narušeno psihičko stanje pogoršalo. Situacija je postajala sve alarmantni- ja, a kriznu tačku je dostigla 1946. go- dine, kada je hospitalizovana, nakon čega je usledila dvonedeljna terapija
elektrošokovima, a zatim i dvogodiš- nje lečenje psihoanalizom. Dora je svoj spas pronašla u veri, pi- sanju stihova, kao i u slikanju, prem- da je do kraja života odbijala da izla- že u galerijama. Povremeni kontakti sa Pikasom nisu prestali ni u deceni- jama koje su sledile, pa su tako jed- no drugom slali neobične poklone, sa samo njima znanim značenjima. Ipak, nije teško odgonetnuti šta se krilo iza toga što joj je Pablo jednom prilikom poslao stolicu koju je napra- vio inspirisan srednjovekovnim spra- vama za mučenje. Do svoje smrti, 1997. godine, Marova je ostala da živi u stanu u kom nije želela da razmesti nameštaj drugači- je od onoga kako ga je poslednji put mogao videti Pablo Pikaso. Posled- njih godina života izdržavala se tako što bi prodala poneku njegovu sliku koju je posedovala. Ipak, nikada ni- je želela da se oslobodi svega toga. „Te slike su moje. Na zidovima gale- rija možda vrede milione dolara. Na zidovima kuće Pikasove ljubavnice vrede još više, jer je njihova cena ce- la jedna istorija”.
Čuvena je serija fotografija koje je Dora napravila dok je Pikaso slikao svoje remek-delo Gerniku There is a famous series of photographs that Dora shot as Picasso painted
his Guernica masterpiece
46 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator