Intervju: Dulse Ponteš, pevačica / Interview: Dulce Pontes, singer
delima (klavir je bio moj prvi glas), kao i klasičnim plesom. Bila sam du- boko dirnuta kada sam prvi put vi- dela Nurejeva da pleše. U to vreme sam želela da plešem kao on. Nikada nisam mislila da ću postati pevačica. Vi ste, kažu, krivi što je fado po- sle mnogo godina postao muzi- ka koja se rado sluša u celom svetu, da ste ove divne note sa Madredeušom istrgli iz zabo- rava. – Bila je jedna vremenska distan- ca posle Amalije Rodrigez. Niko iz Portugala nije bio poznat van grani- ca naše zemlje. Madredeuš je otvorio te granice, a ja sam nastavila putem nekoliko godina kasnije. Ali nije tu reč samo o fadu već o portugalskoj muzici uopšte, a ona ima jedan po- seban identitet. Zašto bi ljudi trebalo da slu- šaju fado? – Muzika iz Portugala nije samo fado, naš folkor je mnogo stariji. Toli- ko je star, da mu je čak teško odrediti korene: od Brazila do Afrike, uticaja Kelta i Mavara. Mislim da je veoma važno da se svi ti uticaji sačuvaju kroz generacije. Danas je fado postao po- modarstvo i to mi se nimalo ne do- pada. Izgleda da više niko ne zna o čemu se zapravo u fadu radi. U po- slednje vreme se čini da je to pre- naglašena dramatika sa uplakanom ženom koja pravi tolike pauze u pe- vanju, da slobodno možete da iza- đete napolje na kafu i vratite se na sledeći stih. Ne, to nije fado. Fado je molitva kada je tuga, ali on je i sre- ća. Može biti i humorističan, sve za- visi od toga koji fado pevate. Bilo ka- ko bilo, slušajte Amaliju Rodrigez da biste razumeli šta želim da kažem. Fado koji izvodite je veoma spe- cifičan, kako biste opisali svo- ju muziku? – Svakako volim da pevam fado, ali moja najveća inspiracija dolazi is portugalske folklorne muzike, koja je stvarana vekovima pod uticajima ra- zličitih kultura. Klasična muzika ta- kođe igra veliku ulogu, jer moje kom- ponovanje uglavnom počinje tako što sednem za klavir. Radili ste sa mnogim velikim umetnicima poput Cesarije Evo- re, Karerasa, Dalarasa, Boče- lija, Morikonea... Pamtite li ih po nečemu naročitom? – Da učinim ovo teško pitanje jed- nostavnijim, reći ću vam da je bilo predivno raditi sa svom mojom umet- ničkom braćom i sestrama. Ipak, iz-
Interpretacija pesme Canção do Mar postala je najizvođeni- ja portugalska pesma svih vre- mena. U čemu je njena tajna? – To je predivna pesma koju vo- lim otkad sam bila devojčica. Nema tajne, samo istina. Ako biste naše čitaoce pozva- li da posete Portugal, šta biste im rekli da ih zainteresujete? – Dođite u mala mesta Portu- gala: Alentejo, Bejra, Doero i Traz uš Montiš. Videćete da je priroda tako čista i svetla, baš kao i ljudi koji tu žive. Šta biste poručili beogradskoj publici koja dolazi da vas čuje? – Hajde da se divno provedemo zajedno i hvala vam što ste tu!
dvojila bih maestra Enija Morikonea. On me je naučio da ima tako mnogo aspekata u muzici. Naučio me je ka- ko da joj služim. Saradnja sa njim je bila vanserijska, toliko volim njego- vu muziku i njega lično, da nemam dovoljno reči da to opišem. Vaša muzika je inspirisana me- lodijama iz celog sveta. Kuda nas vodite na na svom novom albumu Peregrinacao? – Za mene je muzika uvek puto- vanje, staza, potraga za zvukom koji povezuje duše. Ona je najdublji izraz duhovnosti. Muzika je kao voda, teče uprkos zidovima i preprekama, te sti- že do svog cilja. Svi smo mi deo veli- kog sveta, ali u isto vreme mali kao zrna peska.
54 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator