njeg veka o distribuciji hrane siro- tinji u prvom redu starala se Crkva. Pored hijerarhije i fine odeće, gozba je imala još jednu naročitu dimenziju – muziku, pesmu i zaba- vu. Svirači, akrobati, gutači vatre, kro- titelji zveri, plesači i glumci bili su neizostavni učesnici javnog spekta- kla tokom vašara, trgova i panađura, ali i tokom svadbenih i drugih goz- bi. Posebno razdragan vladar, poput Stefana Prvovenčanog, znao je da uz- me u ruke gusle, pa i sam zasvira i Legenda o srednjovekovnom banketu u Nišu 1189. godine na ko- jem je veliki župan Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića, ugostio cara Svetog rimskog carstva Fridriha Barbarosu i zapadnjačke ve- likaše, a kada je srpski vladar kori- stio zlatne viljuške, dok su njegovi gosti jeli prstima, jedna je od onih romantičnih priča o slavnoj prošlosti koja često okupira maštu ovdašnjih zapeva svojim gostima. ZLATNE VILJUŠKE – MIT ILI ISTINA?
Sa istorijskog stanovišta, njihov učinak je takav i toliki da imamo sve razloge da se ponosimo što smo po- tomci naroda koji je iznedrio takav vladarski dom. Neverovatnu gru- pu pripadnika jedne porodice koja je umela da planira na duge staze i vidi daleko ispred svog vremena. KAKVA SU PRAVILA VAŽILA NA DVORU? U spisima domaćih i stranih sred- njovekovnih autora retko nailazimo na opise gozbi u dvorovima srpskih vladara. Još ređe takve prizore vidi- mo u slikarstvu nemanjićke i postne- manjićke epohe, koje nam dozvoljava da samo indirektno pretpostavimo da nam se u pojedinim predstavama, kakva je Svadba u Kani iz Kalenića ili Parabola o carskoj gozbi iz Mana- sije. Ove dve intrigantne freske iz ra- nog 15. veka, kao i jedan broj minija- tura u rukopisima iz istog vremena, prikazuju prizore luksuznog obedo- vanja, koje, između ostalog, sugeriše jasno utvrđenu hijerarhiju sedenja za trpezom, baš kao što naglašava ra-
skošnu odeću učesnika gozbe. Nema sumnje da se i za trpezom srpskih vladara i visokodostojnika, baš kao i za onom običnog čoveka, zna red. Iz uporednih srednjovekovnih izvora dobro je poznato da na goz- bama po pravilu obeduju muškarci, odnosno da im se žene priključuju u vanredno retkim prilikama i da se ta- kvi izuzeci prave jedino kada je reč o vladarkama. U slučaju javnih, opšte- narodnih gozbi, prvo se služe muš- karci, za njima žene i naposletku de- ca. Praksa je da vladar odredi i kada će se u kojoj količini i šta od namir- nica podeliti sirotinji nakon velikih slavlja ili u redovnim godišnjim ci- klusima. U srpskim zemljama sred-
Svadba u Kani, Manastir Kalenić, početak 15. veka “Wedding in Kana” from Kalenić Monastery, early 15 th century
Dobar vladar morao je da jede dosta mesa kako bi zadržao svoje vladarske i viteške kvalitete A good ruler had to eat plenty of meat to maintain his regal and knightly characteristics
74 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator