– Osećam da sam postao glumac kao da to nije bio moj izbor, kao da se ja tu ništa nisam pitao. To je nešto što mi se naprosto desilo, ali od trenut- ka kada mi se desilo nisam mogao da zamislim da radim još nešto u životu. Osećao sam da sam stvoren samo za to. Uvek sam imao maštu, voleo pri- če, istoriju, bio sam radoznao, voleo sam da pišem i čitam, a opet, voleo sam i da upadam u tuče i nevolje, ali to nije bila moja prava narav. Postao sam glumac jer sam hteo da izrazim neku vrstu istine, autentičnosti, a ne zato što sam hteo da me neko gleda na pozornici. Uvek me je vukla rado- znalost o ljudskoj prirodi. Frensis Ford Kopola je o njemu govorio da je stidljiv, ali Met se ne slaže. Kaže da je zapravo samo bio veoma mlad. Takođe mu je od starta smetala etiketa koja će ga pratiti kroz celu karijeru – lepotan i srcolomac! – Imidž lepotana mi se nije dopa- dao. Nisam voleo da me marginali- zuju. Ljudi bi me stavljali u određenu fioku koja nije imala veze sa mojom glumom. A glumu sam shvatao oz- biljno, išao sam na časove i bio ve- oma posvećen od samog početka. I onda vam nalepe etiketu kao da ste parče mesa ili srcelomac, ili frajer, ili tako nešto. Nije mi se dopalo. Ni- sam se osećao prijatno. Za mene je to bilo besmisleno. Imao sam utisak kao da se survavam u provaliju i da će me brzo zaboraviti. A ja sam hteo da igram karakterne uloge. Čak i kad sam bio klinac, sa 14, bio sam „metod glumac“ (škola glume koju je uspo- stavio Stanislavski, kod nas poznata i kao sistem Stanislavskog, u Ameri- ci prihvaćena od Strazberga i drugih) po prirodi. Reditelj Džonatan Kaplan me je zvao Marlon, jer sam hteo da sve radim „realno“, iako ja u tom tre- nutku nisam imao pojma ko je Mar- lon. (smeh) Kao mlad glumac divio se Rober- tu de Niru, Paćinu, Džinu Hekmanu, Dastinu Hofmanu. Generaciji koja mu je bila uzor dok je studirao u školi Li- ja Strazberga. A onda je upoznao rad Marlona Branda, Montgomerija Klif- ta, Džejmsa Dina. – Od Dina i Klifta sam naučio ka- ko da budem ranjiv. Potom je tu De Niro u Taksisti . To su bili neki od pr- vih glumaca koji su pokazali ranjivost i intenzitet razmišljanja. Kasnije sam se divio i Spenseru Trejsiju, Džonu Garfildu, Džejmsu Kegniju, jer su bili vrlo istiniti u svom pristupu. Svemu tome sam i ja težio i to me je uzbu-
Met je došao sa simpatičnom, skoro neprimetnom devojkom, koja je stoički podnela horde obožavateljki u Drvengradu Matt came with a cute, almost imperceptible girlfriend, who stoically endured the horde of his admirers in Drvengrad
đivalo kada bih gledao film: glumac koji se transformiše u neki drugi lik, a pritom je iskren, ne teatralan. Se- ćam se prvih Bertolučijevih i Kjubri- kovih filmova. Imao je samo 18 godina kada je snimio prvi film sa Kopolom. Snimi- li su zajedno Autsajdere i Rambl fiš , a Kopola je ostavio neizbrisiv trag u njegovom glumačkom odrastanju. – Kada smo radili Autsajdere , Frensis mi je rekao: „Moraš da po- gledaš ove filmove“ i dao mi je Ku- rosavinih Sedam samuraja i ostale filmove, koji su potom inspirisali Ser- đa Leonea i špageti-vesterne. Fren- sis me je upoznao sa idejom filma i nikada nije bežao od toga da otkrije sopstvene uzore, bilo da je to Potka- zivač Džona Forda sa Viktorom Me- klaglenom, nemi Poslednji čovek F. V. Murnaua sa čuvenim Emilom Ja- ningsom ili Treći čovek Kerola Rida – kaže Dilon i otkriva da mu je baš Treći čovek omiljeni film. U dosadašnjoj karijeri ostvario je šezdesetak uloga. Do 20. je već imao sedam filmova iza sebe. Dra- gstor kauboj je jedan od onih koji su potvrdili njegovo mesto među glu- mačkim zvezdama, a ove godine sla- vi 30 godina. – Iako je film star tri decenije, i da- lje se drži dobro, što je odlična stvar. Sa filmovima se nikad ne zna. Ja sam i danas ponosan na taj film i iskustvo
koje sam stekao dok sam ga snimao. Bio sam srećan kada mi je Emir Kustu- rica rekao da je izabrao baš taj naslov kao ilustraciju moje karijere. I najnovija uloga serijskog ubice Džeka u filmu Kuća koju je Džek iz- gradio (2018) Larsa fon Trira izazva- la je burne reakcije. – Da, da, sve sam vas preplašio. (smeh) Iskreno, to nije bila tema ko- ja me je zanimala, ali se Fon Triru di- vim kao reditelju i pomislio sam da je ovo prilika da napravim nešto dobro. Volim izazovne zadatke, a kod Fon Tri- ra toga ima napretek. Ima nečeg para- doksalnog u svemu što radi. Imam uti- sak da pravila kod njega ne važe. Pravi filmove o Americi, ali nikad nije bio u SAD, kaže da se boji letenja, ali mi je rekao i da je jednom leteo helikopte- rom, ne znam šta da mislim... Nismo imali nijednu probu, to mi se desilo prvi put u životu. On je insistirao na tome „jer nikada više nećeš imati taj prvi dubl“. Ali to me je držalo u trenut- ku, prisutnim. Kada je reč o Srbiji, najviše voli umetnost, filmove i muziku. Sviđaju mu se bogata istorija i i snažan osećaj kulturnog identiteta, ali nije stigao da upozna zemlju koliko bi voleo. – Ne računajući Mećavnik, bio sam u Zadru, a želim da odem u Crnu Goru. Da imam više vremena, voleo bih da provedem nekoliko dana i u Beogra- du, da obiđem grad, naučim više.
28 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator