Jednog dana neću žaliti što nisam više vremena proveo u Parizu ili Buenos Ajresu nego što nisam naslikao još jednu sliku One day I won’t regret not having spent more time in Paris or Buenos Aires, but rather that I didn’t paint one more picture
N jegova su dela nasleđe figurativne i fantastične likovne umetnosti u Sr- biji, a Zoran Velimano- vić, slikar i skulptor, rođen 1964. u Ćupriji, još je kao dečak crtao za svoju dušu. Roditelji su bili ljubi- telji slika i imali ih mnogo, a nisu se bavili umetnošću. U 14. se pre- selio u Beograd. Studirao je prava kao većina njegovog društva i za- to što su ga interesovali istorija i rimsko pravo. – Drugi delovi te nauke nisu me privlačili i odustao sam od studira- nja. Svirao sam gitaru u svom rok bendu Varšava u Beogradu, išli smo na turneje po Jugoslaviji. Posle sam prodavao polise, antikvitete. Snala- zeći se, živeo sam i u Parizu, Nici i Diseldorfu. Tamo sam prvo slikao samo iz hobija – kaže Velimanović. Od sredine devedesetih živi u Beogradu. Bavio se i prodajom ne- kretnina. U Beogradu je počeo da slika posle 30. godine, a niko ga to- me nije učio. – Nema boljih profesora od Pi- kasa, Rembranta, Boša. Prvo sam naslikao malo ulje na platnu Čisti- lište , 1994. godine. Prodao sam ga komšinici. Onda sam naslikao još jednu sliku, pa još jednu… Kad se nakupilo oko deset, pokazao sam Tekst / Words: Ana Vodinelić Fotografije / Photography: Nebojša Babić
| 45
Made with FlippingBook interactive PDF creator