Švajcarska u fokusu Switzerland in focus
SLATKI ČOKOLADNI GRESI Kada u igri asocijacija treba objasniti pojam čoko- lade, među prvim izgovorenim terminima će sva- kako biti i Švajcarska. Ta će nam evropska zemlja pasti na pamet, iako se prvi sačuvani artefakti u vezi sa spravljanjem čokolade povezuju sa tlom Južne Amerike. Ipak, trebalo je da prođe mnogo vekova da Kristifor Kolumbo donese kakao iz No- vog sveta na Stari kontinent, a zatim još dva sto- leća da se u Švajcarskoj pojave prve fabrike čo- kolade. Statistika kaže da prosečan Švajcarac godišnje pojede oko 23 kilograma čokolade. Odatle i ne ču- di to što se stanovnici ove države nalaze u sa- mom vrhu najsrećnijih na svetu, a treba upamtiti i to da su upravo oni narod sa najmanje zabele- ženih srčanih udara. Švajcarci koriste čokoladu u svim mogućim oblicima i prilikama. Poslužuju je samu, uz espreso, slatko vino, viski ili konjak. Do- lazi u vidu standardnih kockica, tartufa, pralina, torti ili soseva. Ukoliko želite da saznate više o proizvod- nji ove čarobne mešavine kakaoa, masti, zaslađivača i drugih dodataka, Švajcarska je prava zemlja za vas jer u bezmalo sva- kom gradu postoji barem jedna specijali- zovana ustanova u kojoj ćete biti u prilici da posmatrate proces proizvodnje, od po- četnog do finalnog stadijuma. Tu nikako ne treba zaboraviti ni uzbudljivu turu takozvanim čokolad- nim vozom u Cirihu, odnosno vožnju Golden-pas servisom, koja uključuje posete mlekarama, dvor- cima i čuvenim fabrikama. Voz kreće iz Montrea i pravi pauzu u mestu Grijer (gde se proizvodi po- znati istoimeni sir), pre nego što konačno stigne u Brok, u kojem gosti dobijaju turu kroz fabriku Ca - iller-Nestle . Revolucija čokolade odvila se upravo u Švajcar- skoj u 19. veku, kada je Fransoa Luj Kaje izumeo tamnu čokoladu, a Henri Nestle mlečnu. Od tada su se rađale raznorazne ideje za poboljšanje čo- kolade ili osmišljavanje što egzotičnijeg ukusa, ali najdalje je svakako otišla ovdašnja kompanija Delfee , koja nudi ovu poslasticu obogaćenu jesti- vim 24-karatnim zlatom. Ovaj luksuz, naravno, ni- je primeren svačijem džepu jer je potrebno izdvo- jiti 500 dolara za svega pola kilograma neobičnog delikatesa. Prosečan čovek, prema statističari- ma, pojede tokom života oko 160 kilograma čo- kolade, a na rafovima švajcarskih radnji naći će- te, bez premca, one koje se smatraju najukusnijim na svetu.
12
68 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator