V an Gog je svojoj publici po- klonio novi, deseti studijski album More bez obala , a pod istim će se nazivom od 8. mar- ta naći i knjiga sa tekstovima pesama i fotografijama Zvonimira Đukića Đuleta u izdanju Lagune . Đule novim akordi- ma slavi 33 godine rokerskog staža ek- sperimentišući sa zvukom i ritmom, ali i emocijama. – I sada, kad je album završen posle punih pet godina, još osećam da ga stva- ram i oblikujem, ali na drugačijem, ima- ginarnom nivou. Ne tvrdim da je to naš najbolji album u karijeri, ali tvrdim da je poseban po šarmu i snažan po emotiv- nom i energetskom kodu. Stigao si do mora bez obala. Kako je bilo na tom putovanju? – Do sada vrlo uzbudljivo i inspira- tivno, a pravo putovanje zvano turneja posle objavljivanja albuma tek predstoji. Za neke pesme se živi, od nekih pesama se živi, a neke pesme te ožive. Dugo me je zvao jedan isti san: prelepo beskrajno prostranstvo okupano šarenom tišinom. Moje more bez obala simbolizuje život bez ograda i sliku slobode obojenu op- timizmom. I snaga broja 33, kroz godine koje bend svojim postojanjem broji, bu- di spoznaju kraja starog i početka jednog novog kreativnog i stvaralačkog naboja. Voliš li vodu? Da li iz te ljubavi do- lazi i inspiracija za naslov novog albuma? – Volim more. Često naglas pričamo voda i ja pod tušem. Kako kaže Žak Ku- sto: „Lek za sve je slana voda, znoj, suze ili morska voda.“ Deluješ kao da se oduvek dobro za- bavljaš u poslu koji nije uvek lak? – Otkrijte mi koji to posao ume bi- ti lak, pod uslovom da mu pristupate sa maksimalnom posvećenošću i odgovor- nošću? Onog trenutka kada budem ose- tio da me trzalica u džepu žulja i da mi je gitara na ramenu postala teret, eto me- ne u nekoj novoj, zabavnijoj igraonici. U muzici i svakodnevici postoje ljudi koji su optimisti, oni govore u duru. I postoje oni drugi, pesimisti, koji govore u molu. Od onih sam koji se raduju svakoj har- moniji života koja zove na radost. Šta ti se trenutno dopada na do- maćoj muzičkoj sceni? – Postoji armija talentovanih i sve- stranih ljudi, kojima mediji nažalost ni- su dovoljno naklonjeni. Dopadaju mi se Irie FM i Skaj Vikler. Postoji i beskrajno poštovanje prema Yu grupi , našim „mu- zičkim roditeljima“. Na čijem koncertu bi rado bio u pu- blici? Tekst / Words: Ana Vodinelić Fotografije / Photography: Dalibor Danilović
| 99
Made with FlippingBook interactive PDF creator