manastir ostrog / Ostrog Monastery
T o što tokom letnjih meseci ovu najveću sveti- nju Istočne Evrope poseti skoro 300.000 ver- nika, dokazuje koliko je ovo sveto mesto ispu- njeno snažnom i blagodatnom energijom. Zato ni često ogromni redovi i gužva neće uneti nervozu i netrpeljivost među ljude. Naprotiv. Sa kakvom god bri- gom, tugom, strepnjom ili strahom da se dođe, sa ove duhovne visine svaki se čovek preporođen vraća u svoj život. Ko se popne na Ostrog i celiva mošti Svetog Vasi- lija Ostroškog, osetiće posebnu radost u srcu. Ostrog se sastoji od Gornjeg i Donjeg manastira. U Gornjem, posvećenom Vavedenju Presvete Bogoro- dice, nalazi se isposnica u kojoj je poslednjih pet godi- na živeo Sveti Vasilije Ostroški. Ta mala isposnica, koja sada čuva njegove mošti, izvorište je ljudske sreće i Bož- je ljubavi. Ko veruje, može da oseti koliko taj trenutak celivanja moštiju predstavlja živi kontakt sa svetiteljem Svetim Vasilijem, koji leči, isceljuje i teši. Razgovaraju- ći sa jednim od monaha iz manastira Ostrog, otkriva- mo zašto se osećamo tako lepo i voljeno kod svetitelja. – Ne dolaze ovamo ljudi zbog lepog pogleda, čistog vazduha i arhitekture, jer te građevine u steni imate i na drugim mestima, nije to presudno da čovek sebe nagna da krene na dalek put. Ne, već upravo blagodat Božja, koja ljude privlači, koja isceljuje dušu i telo. I osmišlja- va se čovekov život u prisustvu svetitelja i živoga Boga – veselo priča ovaj monah i dodaje: – Bog preko moštiju Svetog Vasilija čini nebrojena čuda. Zato Ostrog nije samo manastir već je i svetilište i lečilište za sve ljude. A Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović 1610. godine u Hercegovini, 15 godina posle spaljivanja mo- štiju Svetog Save. Živeo je u vreme kada su Srbi bili u najtežem ropstvu pod Turcima, pa su ga roditelji zbog straha od danka u krvi veoma mladog poslali u manastir. Fascinira priča da je svetitelj zajedno sa ostalim mona- sima sam gradio Crkvu Časnog krsta. Naime, pre nego što se Sveti Vasilije popeo na Ostrog, tu je već verovat- no postojala Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, ali je tada Vasilije, kao mitropolit hercegovački, odlučio da sagradi još jednu, posvećenu Časnom krstu. Stoga ne čudi što je za mnoge, posle Svetog Save, Sveti Vasilije najznačajniji svetac u Srba. Crkva Svete Trojice sagrađena je 1820. godine u Do- njem manastiru, koji je od Gornjeg udaljen tri kilome- tra. Danas hodočasnici, turisti, pa i monasi najčešće idu automobilom ili autobusom do Gornjeg manastira, pa peške. Svako uspinjanje i pešačenje kroz šumu podse- ća nas kolika je bila vera i sposobnost Svetog Vasilija da još u 17. veku, na 900 metara nadmorske visine, po- digne crkvu kako bi mogao da uznosi Bogu svoje mo- litve. Odatle bi se Sveti Vasilije spuštao u obližnja sela Tekst / Words: Željka Mrđa
i gradove i pričao sa ljudima, slušao njihove muke i sa- vetovao da se uzdaju u Hrista. Zatim bi se opet uspinjao, u svoju isposnicu, i tu Bogu o njima pričao i molio se za njihovo zdravlje i svako dobro. Upravo u takvoj, pre- danoj molitvi za dobro drugih, na kolenima, Sveti Va- silije se upokojio. Na mestu gde je preminuo, iz stene bez trunke zemlje, nikla je vinova loza, za koju se veru- je da leči bračnu neplodnost. Vijuga tako taj zeleni ve- nac života preko ostroškog kamena i služi kao uteha i obećanje života svakome ko dođe i od srca zatraži po- moć Svetog Vasilija.
94 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator