A kademik Matija Bećković kao pisac, pesnik, hroni- čar savremenik i erudita beleži našu istoriju, sada šnjost i budućnost kakvi su bili, jesu ili bi mogli biti. U njegovim redovi- ma prisutan je čovek koji nepresta- no radi na sebi i sanjari o jednostav- nosti pećinskog doba istovremeno birajući što veće visine. I u avioni- ma i u životu. Da li kao doajen pisane reči pi- šete lakše ili teže nego kad ste počeli svoj literarni opus ili je svaka reč novi bosonogi put ko- ji treba preći? – Popularan je rad na sebi. Ne mo- gu da podnesem da se ponavljam i svaki čas sebe iznova otkrivam. Je- dino menjam modele mobilnih tele- fona, ajfona i laptopova. Sadržaj prati tehnologiju. Trudim se da držim ko- rak sa novim izumima. Šta ste kao dete želeli da posta- nete kad porastete? – Bilo je bitno da ne padnem. Dru- gim rečima, da držim glavu iznad vo- de. Nikad nisam vozio, ali sam uvek leteo. Umetnici često imaju ličnu tu- gu ili sreću kao inspiraciju. Šta podstiče, a šta oduzima inspi- raciju? – Najviše me je nadahnjivao ka- men. I još me inspiriše. A kako i ne bi?! Ne znam da li znate – na svetu nema dva ista kamena. Da možete da birate, u kojem ve- ku biste najradije živeli? – Privlači me pećinsko doba i nje- gova jednostavnost. I pisanje po pe- ćinskim zidovima. Malo loviš, malo pišeš, malo zatežeš luk i strelu gric- kajući orašaste plodove. Šta vam je mladost donela i od- nela na putu ka zrelosti? – Mladost mi je donela i odne- la Duška Radovića, Branu Petrovića, Stevana Raičkovića, Batu Mihailovi- ća, Milovana Đilasa, Veru Pavladolj- sku, Arsena Dedića, Momu Kapora… Čime biste se bavili da niste pisac? – Na primer, bio bih savetnik za kulturu neke velesile. Šta je za vas intelektualac? – Neko ko je sačuvao dobar ukus i sposobnost da razlikuje bitno i ne- bitno. Neko ko je u stanju da razume ono što zna. U 21. veku je mnogo toga postalo „na izvol’te“. Kako sa tim izla- zite na kraj? – Lepo bi bilo da ste u pravu.
30 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator