Stazama velikih pisaca / Pathways of great writers
Andrić tokom ceremonije dodele Nobelove nagrade za književnost Andrić after receiving the Nobel Prize for Literature
U dugim šetnjama po španskoj prestonici Andrić otkriva sva lica Madrida In his long walks around the Spanish capital, Andrić discovered all the faces
Diplomatski pasoš Iva Andrića Ivo Andric’s Diplomatic passport
kao varoš velika, zanimljiva, ali hlad- na, račundžijska i prostačka. To je u Andrićevim očima neprivlačan lučki grad, u kojem duva neprestano neki hladan vetar, za koji kaže da mora da je iz nekih dalekih zemalja gde vla- da čamotinja. Međutim, njegova je velika prednost – more: „Ima more, a to mnogo znači“, piše Alaupoviću. Andrić u Marselju dosta čita, a piše tek ponešto, obilazi knjižare i kupuje knjige, posećuje restorane i koncerte, sluša Iturbija i Kortoa, ali osim zvaničnih veza, koje mu nisu ni zanimljive ni prijatne, nema nika- kvog društva i neobično je usamljen.
ca romana Travnička hronika . Pre podne radi u Nacionalnoj bibliote- ci, po podne u Arhivu MIP-a, gde proučava tri ukoričena toma sa više od 500 izveštaja Pjera Davida, trav- ničkog konzula (1806–1814). Iz jedne beleške saznajemo da se Andrić i u Parizu oseća vrlo usamljeno: „Nig- de na zemlji, ni u kakvoj šumi ni u kakvoj pustinji, nisam se osećao ta- ko daleko od ljudi i svega što znam i poznajem kao u jednoj maloj ka- vani u pariskom predgrađu, u koju sam dolazio jedne zime i u kojoj su prosedi građani igrali piketa, a na- slonjen na stub dremuckao kelner.“ U usamljeničkim šetnjama kejo- vima sa obe strane Sene Andrić je pažljivo posmatrao život oko sebe, upoznavao mentalitet, navike i obi- čaje Francuza. „Nigde na svetu, či-
ni mi se, ne rastaje se s toliko bola i ne grli s toliko žara pri rastanku kao na pariskim stanicama. Treba vide- ti mlade parove sa koliko paganske iskrenosti udišu dah jedno drugom i prelaze prstima poslednji put pre- ko čela, očiju, usta i grla. I u svemu tome nema ničeg ni stidnog, ni pre- teranog, ni smešnog. Svak sa pošto- vanjem gleda i zaobilazi takav par i svak nastoji da ukaže pažnju ženi ko- ja crvenih očiju i poluotvorenih usta ostaje na peronu i nemoćno još ma- še rukom koja je kao slomljena“, za- pisao je u jednu od svojih mnogih beležnica.
STRAST, LJUBAV I SAV BOL PARIZA
Početkom januara 1928. Andrić je postavljen u Kraljevski generalni konzulat u Parizu. O prilikama u nje- mu i činovničkim intrigama kratko zapisuje: „Ovde lampa lampu mrzi“. Koristi premeštaj u Pariz da bi tra- gao za građom koja će, godinama potom, postati istorijska okosni-
Andrićevo naliv-pero
Andric’s fountain pen
32 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator