Lorem ipsum dolor / Lorem ipsum dolor U
vek mi je smešno kada lju- di koriste frazu „najbolji gi- tarista na svetu“, ali ako bih morao da izaberem jednog,
bio bi to Tomi Emanuel, rekao je jed- nom prilikom jednako čuveni gita- rista Stiv Vai za čoveka za kojeg je čak legendarni Les Pol prorekao da će biti veliki. A publika u Srbiji još će jednom imati tu privilegiju da joj živa legen- da gitare zasvira uživo 23. marta 2017. u Centru „Sava“ u okviru 18. Među- narodnog Guitar Art festivala (20–25. mart). Biće to prilika da premijerno čujemo i neke od numera sa aktuel- nog albuma It’s Never Too Late sa ko- jim je Tomi Emanuel krenuo na svet- sku turneju. Za Elevejt ovaj australijski virtuoz pred koncert kaže da se uvek rado vraća Beogradu. – Prvi put sam došao u Beograd i svirao u Narodnom pozorištu 2006. godine. To je bila jedna od najemotiv- nijih noći u mom životu jer je publi- ka bila puna duha i pokazala veliko srce. Nakon što sam pet puta izašao na bis, zasvirao sam Imagine Džona Lenona za kraj, a cela sala je zapeva- la. Otpevali su pesmu dok sam ih pra- tio na gitari. To iskustvo u Srbiji me je veoma iznenadilo jer sam, iz nekog razloga, očekivao stegnute ljude. Ni- sam mogao da verujem koliko su se radovali muzici! Čemu se najviše radujete u Be- ogradu? Ima li nešto što poseb- no volite i što vas očekuje uvek samo u našem gradu? – Beograd je grad koji brzo raste i razvija se, ali najviše volim činjenicu da postoje brojni restorani i klubovi sa živom muzikom koja svira svake noći. Imate mnogo bendova i džez grupa po gradu, svi rade mnogo. To je sjajno! Nedostaju li vam „Kings of strings“? – Svakako sam uživao u izazovu i dobroj zabavi svirajući sa Rozenber- gom i Vlatkom. Mislim da smo stvar- no napravili dobru predstavu zajedno u kratkom vremenskom periodu. Obo- jica su odlični muzičari i drago mi je što sam imam priliku da se družim i radim sa njima. Ima li nešto što ste naučili od Vlatka Stefanovskog? Svojevre- meno ste otkrili da vam je nje- gov makedonski ritam zadavao muke... – Mučenje nije prava reč (smeh). Zapravo sam morao da nađem način da pratim Vlatka u nekim delovima gde je svirao takt od 7/8, a ja mislio
48 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator