S amo je zborno mesto bilo taj- na, sve ostalo se manje-više znalo. Old Šeterhend je sti- gao iz pravca Braće Jerkovi- ća, Hombre direktno iz noćne smene. Vajld Bil se dovezao diližansom itali- janske proizvodnje sa mladom skvo na zadnjem sedištu, a Šejn se sa Vož- dovca stuštio na 100 mustanga sa zna- kom Renoa na haubi. Med Dog je di- mnim signalima Telekoma javio da mora po štavljenu kožu za nove futro- le, a „izdao“ je i Džesi Džejms, koji je tog dana u Železniku isporučivao ne- ke replike koltova. Onda je ta ekipa sa stetsonima na glavama, maršalskim značkama na košuljama i gepecima punim koltova i vinčesterki krenula putem prema jugu. U Silk Sity iliti Svi- lajnac. A tamo ih je, osedlanih konja, na svom ranču čekao Đango. Srpski kauboji, formalno rečeno članovi Unije vestern strelaca Srbije, krenuli su da na jedan dan svoju ma- štu pretvore u stvarnost. I kad su koji sat kasnije u punoj opremi prošetali periferijom Svilajnca, izgledali su kao da su upravo pobegli iz filma Serđa Leonea. Ili iz ludnice, u zavisnosti od perspektive onog koji ih je posmatrao. MIT Pokušavao sam se setiti, ali nije iš- lo. Ni onog prvog držanja za ruke, ni prvog poljupca, ni prve ocene u ško- li, ni prve tuče, ničeg što bi bilo odre- dišna tačka muške mladosti, ali zau- vek sam zapamtio trenutak kad sam prvi put stisnuo drvenu dršku kolta 45 i crni krug mete u koju sam poslao pet teških kalibara kroz njegovu dugačku cev. I na desnom kuku je zauvek osta-
Za razliku od američkih prethodnika, srpski kauboji pucaju u streljanama i ponekad na ranču u Svilajncu Unlike their American predecessors, Serbian cowboys fire at shooting ranges and sometimes on a ranch in Svilajnac
la težina kožne futrole sa revolverom u njoj, garantnim listom pravde, osvete i nepojamne slobode izmaštanog Div- ljeg zapada, dok su kroz barutni dim čkiljile oči Klinta Istvuda. Delić sekun- de pre nego što će, ogrnut teškom pe- lerinom, sa četiri metka bukvalno po- slati u grob Lija van Klifa, njegov šešir, a potom i revolver. Tim redom. A kroz zaglunule uši dopirao je Blondijev le- deni glas, koji u sledećoj sceni kultnog vesterna Dobar, loš, zao nesrećnom Tuku (Ilaj Volak) sa revolverom pra- znog burenceta u rukama, filozofski objašnjava poredak stvari: „Na svetu postoje dve vrste ljudi. Oni sa napunjenim revolverom i oni koji kopaju. Ti kopaš!“ Možda samo nisam hteo da ko- pam, kao i ovih tridesetak srpskih kau- boja koji Divlji zapad oživljavaju usred pitome Šumadije i po beogradskim streljanama, pucajući iz istih onih kol- tova kojima su svojevremeno vitlali po američkim pustarama zapadno od Misisipija Buč Kasidi i Sandens Kid, Bili Kid, Divlji Bil Hikok, Vajat Erp... Ko bi ga znao?! A možda su za tu dečačku fasci- naciju svih nas što se protegla i u ove
zrele godine ipak krivi oni kilometri filmske trake koje su trošili Serđo Leo- ne, Džon Ford, Džorž Stivens i ostali magovi vesterna, stvarajući mit o ne- ustrašivim kaubojima koji jašu u ne- poznato, a potom dele pravdu i smrt. Možda onaj pisak usne harmoni- ke u muzici Enja Morikonea od koje drhti svaki damar i u čijim tonovima se tako lako da naslutiti ljuta prašina prerije, opori ukus poslednjeg viskija pred pogibiju i ubilački topot konja ko- ji na svojim sapima odnose odmetni- ke i pljačkaše kočija. Možda stripovi Zlatne serije i Luno- vog magnus stripa ili roto-romani žu- tih korica iz čijih je zgusnutih poglavlja živa mašta vizuelizovala onog legen- darnog tuberkuloznog pokeraša „ko- ji dolazi tiho i odlazi u legendu“, a u međuvremenu čuva leđa legendarnom maršalu Vajatu Erpu. Možda onaj crtani zgubidan Ta- lični Tom, koji je u potezanju revolve- ra brži od sopstvene senke... Možda! Kako god, svi smo mi jednom bili onaj zadivljeni dečak koji razrogače- nih očiju ispod vrata saluna viri unu- tra dok usamljeni revolveraš Šejn, ne- hajno oslonjen na šank, čeka trenutak
Brže poteže nego što piše: Ranko Pivljanin alijas Šejn He draws
faster than he writes: Ranko Pivljanin, alias
86 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator