/
lijanski barok u brojnim crkvama i ka- pelama, šarenilo tržnice i pijaca cveća. A u modernom gradu francuski smi- sao za joie de vivre . Najviše me ovde inspiriše lepota arhitekture. Ja sam istoričar umetno- sti i arhitektura mi je jedna od stra- sti, a ovde lepe arhitekture ima toli- ko da se ulepšaju barem tri ili četiri velika grada. Druga stvar, sad ćete se iznenaditi, Nica me inspiriše da pro- učavam srpsku istoriju. I to onaj pe- riod koji sam uvek zanemarivao, 19. vek i početak 20. veka. Ovde sam za- voleo i postao nostalgičan za monar- hističkom prošlošću Srbije. Natalija Petrovna Keško, buduća kraljica Na- talija Obrenović, iz Srbije je dolazila da ovde provodi zime sa porodicom. Muzej Masena, koji je uzgred na div- nom mestu, na promenadi i odmah prekoputa čuvenog hotela Negresko , u svojim arhivama čuva tragove borav- ka Božidara Karađorđevića, najživopi- snijeg srpskog kneza, čiji se nacrti za dizajn nakita čuvaju u muzeju Orsej u Parizu, kao i u francuskoj nacionalnoj arhivi. Ovde je redovno na zimovanje dolazila i njegova majka, ambiciozna ćerka „dunavskog Rotšilda“ kapetana Miše Anastasijevića, kneginja Sarka Karađorđević. Knez Danilo od Crne Gore je nedaleko od Monaka svoje- vremeno imao vilu koja se i danas drži za jednu od najlepših na Azur- noj obali, a koja je sada u vlasništvu bračnog para Madlene i Filipa Cep- tera. U jednom trenutku tokom Prvog svetskog rata, čitava srpska skupština našla se u Nici, a u njoj je umro moj slavni zemljak, Kragujevčanin, vojvo- da Radomir Putnik, kome je u ruskoj crkvi u Nici, koja se računa za najlep- šu rusku crkvu van Rusije, priređen veličanstven ispraćaj. U brdima Nice svoju vilu imao je i Dušan Popov, Be- ograđanin koji je Ijanu Flemingu po- služio kao nadahnuće za lik Džejmsa Bonda. Čeprkam tako, svašta nešto ot- krijem i saznam i mislim da ću sve to objediniti u neku knjigu. A džet-set? Pa sa Madonom, či- ji sam inače die hard fan , „mimoila- zio“ sam se više puta, ako ne raču- namo koncert na kojem sam ovde bio, u prvom redu, naravno. U sused- nom Vilfranšu je snimala deo svog filma W.E., a pre neko leto je u istom mestu iznajmila čuvenu vilu Šifano- ja da proslavi svoj rođendan. Onda sam jednog jutra video u novinama da je večerala s Eltonom Džonom u jednom ovdašnjem čuvenom resto- ranu dok sam ja sa svojim društvom
Selo Sen Pol de Vans iznad Nice Village Saint-Paul de Vences above Nice
vinu, koje uopšte nisam pio pre Fran- cuske, i buđavom siru, koji takođe ni- kada pre Francuske nisam jeo, volim da uživam ili na svojoj terasi ili na ne- koj od stena Kap de Nis dok posma- tram zalazak sunca. Probajte neku vrstu slanih pala- činki od leblebija, koje su svojevrstan lokalni specijalitet, a zovu se soka. Do- bro dođe za poslepodnevni aperitiv uz čašu hladnog rozea, ali ja radije bi- ram pain bagnat, iliti natopljeni hleb u prevodu (maslinovim uljem, ja vo- lim i neku kap limuna pride), a to je već sendvič koji često kupim u pe- kari ili ga napravim sam kod kuće. Ima sve sastojke koje volim – para- dajz, crni luk, kuvana jaja, sirovu pa- priku, malo tunjevine ili slanih sardi- na, rotkvice... Moje omiljene su: plaža Fose na Sen Žan kap Fera, plaža Pasabl, tako- đe na Sen Žan kap fera, nudistička plaža na Kap d’Ail, plaža u Bolije sur Mer, a volim i plažu Sable u Manto- nu, odmah iza granice s Italijom, jer stari grad Manton iza nje pravi čarob- ni romantični ambijent.
bio u restoranu bukvalno sto metara dalje. Ali ne spadam u one koji blenu po ulici ne bi li uočili nekog pozna- tog. Na TV redovno u tim džet-set prilozima bude ko je gde od slavnih primećen, čija je jahta gde parkira- na (pri čemu jahta A Aleksandre Ni- kolić Meljničenko kao najskuplja na svetu privlači najviše pažnje), a po- sebna selebriti groznica drma za vre- me Kanskog festivala i trka Formu- le 1 u Monaku. Đokovića ako biste da sretnete, idite na ručak u njegov veganski restoran u Monte Karlu za vreme tensikog turnira Monte Kar- lo master 1000. Stefani od Monaka sam jednom slučajno video na tera- si čuvenog restorana Colombe d’Or u selu Sen Pol de Vans. Inače, iznenadili biste se na koli- ko mesta u Nici ljudi tokom leta če- kaju na sto. Nekad je to zbog toga što je restoran na glasu, a nekad jedno- stavno zbog činjenice da ovim gra- dom godišnje protutnji nekoliko mi- liona turista – više od četiri, ako se ne varam. Ja, međutim, za vino i sir ne izlazim u restoran. U oporom crnom
84 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator