Crna Gora tajnu krije
UKUS I MIRIS SEVERA THE TASTE AND FLAVOUR OF THE NORTH
P rva hrana koje se sećam je tatina popara, koju je če- sto spremao za doručak nedeljom i koju smo obo- žavali. Kao beba je ostao siroče u kršu severa Crne Gore, a onako sirotom, popara mu je često bila jedina nada da ni tog dana neće umreti od gladi. Kad je došao u Beograd i zaradio neke pare, pre- ma njoj se odnosio kao prema naj- boljem prijatelju. Nikada je nije za- boravio, a nismo ni mi, jer nam ju je spremao bar jednom nedeljno, istina sa dozom dekadencije, koja je valjda bila osveta za onaj nakva- šeni hleb iz mladosti. Jer mi smo to jelo za siromašne jeli kao drski bogataši: sa sirom, kajmakom i sla- ninicom, kojoj se u našoj kući odu- vek tepalo. A kada bi iz Crne Gore od tet- ke stizale butkice pršute, slavlje je bilo kompletno, pa smo se smejali tati, koji je pričao kako je popara za njega bila samo voda i stari hleb. O pršuti nije mogao ni da sanja, ali smo zato brat i ja sanjali paket koji stiže iz Crne Gore, retko, ali željno iščekivan. But mirisan, tvrda kora, a unutra mekan i crven ko duša. Kad nas niko ne vidi, dubili smo kašikom to mekano meso iz sredi- ne, pa je ćale hteo da nas bije. A ta nam je crnogorska pršuta i danas klopa koju volimo najviše na svetu. Poparu ne spremamo, ona je osta- la tatina, a njega odavno nema. Ne bismo mi znali da je spremimo, fa- li nam osnovni začin – zahvalnost što nisi umro od gladi. Dok je bio živ, svake smo godi- ne letovali u Crnoj Gori, a pre to- ga svraćali u njegov rodni kraj, kod tetka Mike, u selo Police iznad Be- rana. Tamo sam prvi put probala kačamak, ali ga nismo voleli. Te- rali smo tetku da nas hrani sirom i pršutom, a ona nas je, jadna, ga- njala s onim kačamakom i šoljom vruće varenike. I danas se posle 30 godina sećam tog mleka, za koje je tetka tvrdila da je najbolje na svetu jer je upravo pomuzla kravu i va- renika je još topla. A mi, deca, sa- mo što se ne onesvestimo pri po- Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Mitar Mitrović, iStock
ŠTO KAČAMAK MORA DA SE BIJE? MONTENEGRO HIDES SECRETS: WHY MUST KAČAMAK BE BEATEN? Na severu Crne Gore svako sprema svoj kačamak onako kako hoće. Sa više ili manje kajmaka, drugačijim sirom, ali svodi se na isto. To je tučeni ili smočani kačamak i nije ga lako spremiti In the north of Montenegro, everyone prepares kačamak in their own desired way. With more or less cream curd or di erent cheese, but it all boils down to the same. It’s beaten and sloppy, and it isn’t easy to make
Made with FlippingBook interactive PDF creator