INTERVJU / INTERVIEW
šće tragam za svojim manama. Pokušavam da za- pamtim kako sam rešio neku ulogu ako sam naišao na neki problem. Ali TV i filmske role u trenut- ku prikazivanja budu već daleko od mene, a ja sam posvećen sadašnjosti. Rado čujem i mišljenje bli- skih ljudi. Kad ste prvi put stali na teatarsku scenu u rodnom Kruševcu? – Sa osam godina sam premijerno recitovao pe- sme na sceni i igrao sam u Domu omladine u Kru- ševcu u amaterskom Teatru ZA. Trenirao sam ru- komet i to me je vodilo, a voleo sam i književnost. Moj brat od strica Milan me je kao dečaka dovodio u JDP da gledam predstave. Ali tek nakon što sam u rodnom gradu odgledao Putujuće pozorište Šopa-
– Još profesor Vladimir Jevtović mi je objasnio da nisam tip čoveka koji bi trebalo da ima rezervnu profesiju. Pokušao sam i to i nisam se snašao. Tre- ba da budeš zadovoljan ako možeš da se izraziš u svom poslu. Ja mogu. Da li ste imali želju da odete u drugo pozo- rište ili van Srbije? – JDP nisam nikad želeo da promenim. U ino- stranstvu mi se nisu dopali kastinzi jer malo je na- ših glumaca sa bogatom karijerom koji su tamo uspeli da igraju ono što stvarno žele. Nikad mi ni- je bila želja da stignem u Holivud. Nisam odbacio mogućnost rada van zemlje, nikad se ne zna, ali ne žudim za tim. Zanima me samo da se na svom je- ziku što bolje glumački izrazim. Srećom, imam pri- like za to. Supruga vam je i koleginica, sjajna glumi- ca Sloboda Mićalović. Trudite li se da ne unosite glumu preko kućnog praga? – Velika mi je radost bila kad sam glumu uneo i u svoj dom, mada sam ranije pokušavao da to ne či- nim. Ali to nije bilo moguće jer je gluma naš život. Mnogo razgovaramo o svemu, bude i razmimoilaže- nja u stavovima. I što je više tema za razgovor, to je odnos bliži, a kad radimo zajedno, kao u seriji Tajne vinove loze , i ispred i iza kamera se odnosimo pro- fesionalno, nema gledanja kroz prste. Pecanje vam je strast? – Pecanje je vrlo intimna stvar. Najčešće pecam na Dunavu, ranije sam češće bio ribar na Mora- vi, kruševačkom jezeru, Drini, Savi. Somovi i štuke su mi dosad najveći ulov. Imam prijatelje sa koji- ma rado pecam, jer ne mogu sa svakim. A sa njima uz pecanje mogu i da pričam i da ćutim, i to je pra- va stvar. Kojim stvarima privatno dajete prioritet? – Sve je na slovo P. Porodica, pozorište, prijate- lji, pecanje. A volim i da kuvam. Šta vam nedostaje u prvih 50 godina, koli- ko ćete napuniti u avgustu? – Najviše sam želeo porodicu i od tada nisam ni za šta uskraćen. Razgovaram s Bogom, to je vr- lo intimna stvar. Razmišljam samo kako izgleda sa- dašanjost. I neka tako ostane. Umem da opraštam i zaboravim. Ne bih se vraćao u prošlost. Da li rado letite avionima Er Srbije ? – O da, obožavam letove. Najčešće čitam na le- tovima, ne uspevam da zaspim. Jedna od meni naj- dražih reklama, u kojoj sam glumio stjuarta, jeste čuvena reklama za avione JAT-a. Sada bih najradi- je leteo za Njujork da ćerkama ispunim veliku želju da posete kumića u Los Anđelesu.
lović Dejana Mijača, zainteresovao sam se za glumu i rešio da se tome posvetim. Gledajući taj komad, ose- tio sam jaku strast i emociju za scenu, pa sam pod tim utiskom morao da ot- krijem da li sam zapravo samo dobar gledalac ili mogu da budem i učesnik u pozorištu. Koju lekciju iz sporta o uspe- sima i porazima primenjujete na glumu? – Savladao sam značenje poj- ma kapiten. Naučio sam i da budem oprezan s povredama zbog kojih bih morao da odsustvujem s posla, a i ugrozio egzistenciju porodice. A po- vređivao sam se i za vreme studija. Imao sam i glumačkih poraza, pa sam zato postao oprezan, jer znam ka- ko se negativno to na mene odrazilo i trebalo mi je vremena da se opet po- dignem. Imao sam raskrsnice u živo- tu i glumi i uloge posle kojih više ni- šta nije bilo isto. Na primer, uloge u Prokletoj avliji , Don Krstu , a najviše uloga Otela u JDP-u. Nisam bio ube- đen da sam spreman za taj lik, ali me je naša upravnica ubedila da jesam. Studirali ste u jednoj od „zlat- nih klasa“ kod profesora Vla-
Obožavam letenje i avione. Sada bih najradije sa porodicom odleteo za Njujork I adore flying and airplanes. Now I’d most like to fly to New York with my family
dimira Jevtovića. Koliko je to obaveza? – Prvo su u našoj klasi odskočili Nebojša Glo- govac, Nataša Ninković i Sergej Trifunović. Oduvek smo jedni prema drugima bili dobronamerni i iskre- ni. Kad nismo dobri u nekoj roli, kažemo to jedni drugima. Današnji klinci su talentovaniji od nas za glumu, ali i vreme je danas drugačije, a oni ga bolje kapiraju nego moja generacija. Mi nismo imali toli- ko TV i filmskih prilika za lakše uloge, ali nas je vu- klo pozorište, pa smo kao mladi imali šansu da bu- demo među nosiocima repertoara. Ja sam uvek učio. Šta bi vam donelo veliku profesionalnu promenu?
Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Mitar Mitrović
44 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator