: / :
U
dečačkoj mašti bio je more- plovac. U tinejdžerskim da- nima učio je za automeha- ničara i montera dizalica. Iz
noj kafani na podgoričkoj autobuskoj stanici podstakao da pokušam na pri- jemnom za glumu. I u sitne sate jedne noći pozvao je telefonom tadašnjeg se- kretara fakulteta da se raspita šta mi treba od dokumenata za prijemni is- pit. To veče sa nama je bio i glumac Boro Begović, nas trojica smo uz piće govorili stihove. Položio sam prijemni iz prve, u konkurenciji 400 kandida- ta. Nisam imao tremu i osvojio me je adrenalin, čak sam stihove pred komi- sijom govorio bolje nego ikad. Sreli ste reditelja Živka Nikoli- ća na dan kad ste upisali stu- dije glume? – U vreme kad sam upisao fakultet, nisam poznavao nikoga u Beogradu i jedino sam znao gde je glavna ulica. Čim sam video da sam položio prije- mni na fakultetu, sa Novog Beograda sam otišao da se prošetam do Knez Mihailove. Tamo sam sreo Živka. Pri- šao sam mu i pohvalio se za indeks, a on mi je samo rekao: „E, bravo ti ga!“ Posle me je bilo stid što sam ga oslo- vio, a nismo se tada poznavali. Posle nekoliko godina me je pozvao da se nađemo u restoranu Madera da pro- čitam scenario za ulogu Luke u filmu Lepota poroka . Za tu rolu mi je suge- risao da oslabim oko četiri kilograma i pustim kosu. Kao mlad Crnogorac lako ste se snašli u Beogradu? – Brat i ja smo od nule krenuli u Beogradu, kao studenti smo radili i kao fizički radnici za džeparac. Ja sam isto- varivao džakove s cementom i stakle- nu vunu na Železničkoj stanici. Milan je bio zidarski pomoćnik dok nije po- čeo da zarađuje od režiranja. Spavao sam i na FDU kad nisam imao novac za podstanarsku kiriju. Brat i ja smo se borili da živimo bolje na čestit na- čin. Kad sam počeo da dobijam prve role na studijama i zarađujem, počeo sam da širim krug ljudi koje pozna- jem i stičem prijatelje. Da li ste oduvek sa godinu dana mlađimbratomMilanom,redite- ljem, delili umetničke sklonosti? – Igrao sam fudbal i tukao se sa dečacima na ulici. Voleo sam da go- vorim poeziju, nisam imao sklonost za druge umetnosti. Milan je odlično crtao portrete, učio je da svira sakso- fon i pevao u horu. A prvo je studirao pravo, predomislio se i diplomirao re- žiju. Na studijama u Beogradu smo i živeli zajedno kao podstanari. Oca smo rano izgubili. Majka nas je podr- žala u profesionalnim izborima, kao i našu mlađu sestru Angelinu, prevodi-
prve je položio prijemni za studije glu- me. Glumac je bez malih uloga, ali i producent posvećen velikim projek- tima. Milutin Mima Karadžić (64) za- uvek je zaljubljen u glumu, more, že- ne, stihove, vino, putovanja... Nedavno ste se na velika vrata vratili na pozorišne daske u ko- madu„Feliks“Zvezdarateatra... – Reditelj Darko Bajić mi je pred- ložio da pročitam roman Feliks pisca Vladimira Kecmanovića i ubrzo sam prihvatio glavnu rolu na bini na kojoj sam poslednji put glumio pre 15 go- dina. Feliks lepo laže, a većina to radi bez stila. Za života sam se nagledao sličnih prevaranata. Zato mi je pro- ces njegovog rađanja na sceni bio za- nimljiv. Sjajno sam se osećao opet na teatarskim daskama. Gostovaću rado i u ovom i u drugim teatrima kad mi se dopadne uloga, pozorištu ne bih nikad trajno zatvorio vrata jer su ta- kve uloge žive i potrebne su za dušu. U biografiji dosad imate oko 90 pozorišnih, oko 70 filmskih i vi- še od 40 TV uloga. Da li ste s ra- zlogom napravili pauzu sa tea- tarskim repertoarom? – U Ateljeu 212 igrao sam 25 go- dina, do 2013, nije mi se dalo da više budem član neke teatarske kuće. To znači da glumiš ono što je na reperto- aru, a ne uvek šta ti je želja, a meseč- no sam igrao oko 30 predstava. Svoje radno mesto ustupio sam nekom mla- đem kolegi i napravio žurku za sveča- ni odlazak iz Ateljea. Da li gledate svoje uloge posle nekog vremena? – Ne radim to nikad. Ali sam iskren prema sebi da li sam i koliko zadovo- ljan rolom. Nikad se neću zasititi glu- me, glumac sam dok dišem. U ovom poslu je to uvek rizik što i posle najbo- lje uloge već sutra možeš da odigraš najgoru. Pored uloge u Mješovitom braku , najdraže su mi role u predsta- vama Anđela , Hamlet u Mrduši Do- njoj , Lakoj konjici , Tre sorele ... U detinjstvu niste sanjali holi- vudski san jednog glumca? – Tada nisam planirao da se ba- vim glumom. Maštao sam da budem moreplovac. Učio sam srednju školu za automehaničare i montere dizali- ca, mada me to nije zanimalo. Plani- rao sam da pokušam da upišem glumu jer sam oduvek lepo govorio stihove. Glumac Danilo Lazović me je u jed-
Uloga u predstavi Tre sorele mu je jedna od omiljenih His role in the play Tre Sorelle is one of his personal favourites
oca za engleski jezik, koja radi u na- šoj produkcijskoj firmi. Milan i ja smo eksplozivni karakteri i ozbiljno se po- svađamo barem jednom dnevno, ali i ozbiljno radimo zajedno. Obojicu nas interesuju projekti koji su kao sećanje na našu prošlost, kao neka vrsta Feli- nijevog filma Amarkord . Milan dono- si odluke u našoj produkciji jer je odli- čan da sastavi priču, a ja je realizujem. Imate li osećaj da ste uspeli u životu? – To što me ljudi prepoznaju na uli-
102 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator