She came to Serbia three decades Uago to study medicine. She’s packed her bags three times with the intention of leaving, but her love for a man called Dragan and the Serbian nation proved stronger kofere s namerom da ode, ali je ljubav prema jednom Draganu i srpskom narodu ipak bila jača U Srbiju je pre tri decenije došla na studije medicine. Tri puta je pakovala
Tekst/Words: Violeta Nedeljković Fotografije/Photography: Andreja Damjanović
P
rof. dr sci. med. Ioanna Batsialou, specijalista mezo- terapije, estetske, antiejdžing medicine i specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, rođena je u Atini, ali je već gotovo 30 godinja njen dom srpska presto- nica. Zaljubila se u Beograd istog trenutka kada je je 1990. došla u Srbiju na studije medicine i ta ljubav je, kaže, s godi- nama postajala sve jača. – Planirala sam da odem na studije u Prag ili Budimpeštu, ali je moj otac, koji je radio u ministarstvu odbrane, u Beogra- du imao prijatelja, atašea u grčkoj ambasadi, i uspeo je da me ubedi da promenim odluku. Beograd mi je tada u odnosu na Atinu izgledao prilično siv i tmuran, ljudi su nosili tamne bo- je, ali energija srpske prestonice i ljudi koji u njoj žive učinili su da se već nakon nekoliko dana osetim kao kod kuće. Ubr- zo sam uvidela da su Srbi i Grci u stvari veoma slični. Svaki Grk koji je živeo u Srbiji želi da se vrati ovamo. Tokom prve godine svog boravka u Beogradu učila je srp- ski jezik, a onda je 1991. dobila indeks Medicinskog fakulteta. – Nekako baš u to vreme počeo je rat u Hrvatskoj. Pomi- slila sam da spakujem kofere i vratim se u Atinu, ali ipak sam promenila odluku. Rekla sam sebi: „Neću da se vraćam, kako bude ljudima u Srbiji, biće i meni.“ Nedostajala mi je porodi- ca, pa sam 1993. ubedila brata i sestru da i oni dođu na studi- je u Beograd. Kada sam završila fakultet, opet sam pomislila da je vreme da spakujem kofere, ali brat i sestra su tada me- ne ubedili da ostanem. Doktorirala je 2003, opet se spakovala, otkazala stan i re- šila da pre odlaska iz Srbije napravi oproštajnu žurku... – I baš na toj proslavi upoznala sam Dragana, svog bu- dućeg supruga. Mislila sam da ljubav na prvi pogled ne po- stoji, da se to dešava samo u filmovima. A eto, desilo se i me- ni. Upisala sam subspecijalizaciju iz hiperbarične medicine, započeo je moj veliki rad na polju mezoterapije i antiejdžin- ga, stalno sam putovala, polako dobijala svoje pacijente. Pla- nirala sam da se sa bratom, sestrom i Draganom nakon ven- čanja vratim u Atinu i da tamo otvorimo kliniku, da su njoj radimo porodično. Sve planove prekida smrt njenog brata Georgija, ona osta- je u Beogradu, otvara svoju ordinaciju i shvata da je odluka da živi u Srbiji konačna. – Ovde najviše volim ljude, njihovu borbenost, životnu ra- dost, kao i to što nisu izgubili duh i veru uprkos svemu što su prošli tokom prethodnih nekoliko decenija. Volim srpske ma- nastire i crkve, srpsku slavu, svoja kumstva. Imam 33 kumstva, toliko sam puta bila kuma na krštenjima i venčanjima u Srbiji. Zaljubljena sam u Drinu, Uvac, Frušku goru, Zlatibor, Palić... Kaže da je hrana u Srbiji slična onoj u Grčkoj, a da su joj ćevapi, Karađorđeva šnicla, ćufte i ribić u kajmaku omilje- na srpska jela. Obožava i srpsku narodnu muziku, naročito srpska kola. – Moja ćerka Teofania, koja sada ima pet godina, već ide na folklor. Navijam za Crvenu zvezdu, a Novak Đoković mi je omiljeni sportista jer je najjači dokaz šta jedan čovek može da postigne u životu svojim radom, trudom i energijom. Obi- šla sam ceo svet, a da opet mogu da biram, ponovo bi izabra- la da živim u Beogradu.
| 91
Made with FlippingBook interactive PDF creator