jednom mestu, kao i udaljenih zajednica kroz trgovi- nu, koja cveta. Vinčanska kultura postaje nešto slično protodruštvenoj mreži, dok lokalitet Vinča Belo brdo, koji se nalazi u blizini ušća nekoliko najznačajnijih ko- ridora i reka u Evroaziji (Dunav, Sava, Tisa i Morava), tada postaje svojevrstan pandan frankfurtskom aero- dromu neolitske Evrope. Mesto razmena ideja i robe, ali i vrhunskog zanatstva. Istraživanja su pokazala da se prvo toplje- nje metala dogodilo baš u Vinči? Da li je ti- me postavljen temelj svih budućih indu- strijskih revolucija? – Vinčanci su pioniri inovacija, i to jedne od najve- ćih u ljudskoj istoriji, ovladavanja metalurgijom i pre- tvaranjem stene u metal. Istraživanja na više lokaliteta, uključujući i Vinču Belo brdo, dala su apsolutne doka- ze da se u Vinči pojavila najranija ekstraktivna meta- lurgija na svetu – prvo topljenje metala. To je prouzro- kovalo revolucionarnu bujicu i zauvek izmenilo svet. Vlada Srbije je početkom godine projekat istraživanja, zaštite i prezentacije nalazi- šta Belo brdo u Vinči proglasila za kapital- ni projekat od izuzetnog značaja. Kao ruko- vodiocu projekta, koja je vaša vizija razvoja lokaliteta? – Podrška Vlade omogućiće ne samo da se reše ne- ki od akutnih problema poput sanacije aktivnog kliz- išta ispod lokaliteta i problema divlje gradnje već i da Vinča opet postane centar, ovog puta istraživanja i pre- zentacije neolita i praistorije, što je i moja vizija. Vinča će biti mnogo više od obične kulturne atrakcije. Posta- će centar promocije nauke i istraživanja, koji će inspi- risati sledeću generaciju inovatora. Nadamo se i teh- nološkoj revoluciji poput one koja se na istom mestu desila pre 7.500 godina.
POSLE VIŠE OD JEDNOG VEKA PROUČAVA NJA NAUČNICI OTKRIVAJU fascinantan svet sred- njeg i poznog neolita. Samo na teritoriji Srbije postoji više od 600 naselja ove kulture, u kojoj su prosto cve- tali trgovina, inovacije i potpuno nova, do tada neviđe- na forma društvene organizacije. Zato vinčansku kul- turu nazivaju prvim modernim dobom. Po čemu su vinčanci bili toliko jedinstveni? – Kada je početkom 20. veka profesor Miloje Vasić de nisao novu kulturu koja se odlikovala vrhunskim umetničko-zanatskim artefaktima, nije mogao ni da sanja koliko će njegovo otkriće biti značajno. Lord Ko- lin Renfru, jedan od najznačajnijih živih arheologa, još sedamdesetih godina 20. veka rekao je da će najbitniji odgovori o praistoriji Evrope biti otkriveni upravo od- gonetanjem tajni vinčanske kulture. Posle više od jed- nog veka proučavanja otkrili smo i nastavljamo da ot- krivamo fascinantan svet srednjeg i poznog neolita. Kako je došlo do takve transformacije i ra- zvoja zanatstva, trgovine i umetnosti? – Zajednice ranog neolita su uglavnom manjeg obi- ma, a prvi zemljoradnici na Balkanu, pripadnici starče- vačke kulture, bili su dosta pokretni. Oko 5.300 godine pre nove ere, negde na centralnom Balkanu, dešava- la se ogromna transformacija i pojavila su se naselja ogromne površine, pravi protogradovi od po više sto- tina kuća, ulica, trgova... Ta promena označava dola- zak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava, vinčanske kulture! Uz drastičnu promenu načina živo- ta dešava se vatromet kreativnosti i inovacija kao po- sledica umrežavanja ogromnog broja ljudi koji žive na Na rubu prestonice Srbije nalazi se jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi – Vinča Belo brdo, po kojem je i cela poznoneolitska kultura na Balkanu dobila ime. Sjajna vinčanska kultura Vinčanci su zauvek promenili svet DR MIROSLAV KOČIĆ, ARHEOLOG
24 | Srbija stvara » Serbia creates
Made with FlippingBook interactive PDF creator