Interview Intervju
NEMANJA RADULOVIĆ, VIOLINISTA
Mocart kao lek za sve bolesti Panker među klasičarima, virtuoz svetskog glasa koji ne propušta da naglasi da mu je porodica centar univerzuma, a Srbija najdraže mesto na svetu, sviraće nam krajem septembra, i to u Kolarcu. Naravno, ako nam korona svima opet ne pokvari planove N emanja Radulović, rođeni Nišlija, nosi južnjački muzički dar i temperament kad zasvira na violini. Priča sa violina- ma kao sa dragim ljudima, ali uči da svira gitaru. Ako budemo imali sre- će, slušaćemo ga krajem septembra u jednoj od nje- govih omiljenih dvorana – beogradskom Kolarcu… Šta je izmenjeno u planeru koncerata zbog pandemije u 2020? – Došlo je do otkazivanja mnogih koncerata zbog koronavirusa. Određene smo uspeli da prebacimo za sledeću sezonu, koja je već puna. Radujem se što smo u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom uspeli da nađemo nove datume krajem septembra za kon- certe zakazane za mart 2020, mada konačan datum još nije određen. Verovatno vam je teško da živite bez na- stupa… Da li biste uopšte mogli da zami- slite život bez muzike? – Bez muzike ne bih mogao da živim. Ona delu- je kao moj lek. I moj kiseonik. Mnogi umetnici čeznu za nekim davnim, boljim vremenima, ali vi, čini se, volite baš vreme u kojem živite? – Da, volim što živim u 21. veku. Često nismo svesni svih pozitivnih stvari koje se dešavaju danas
jer nas nostalgija vuče da kažemo da je nešto bilo bo- lje ranije. Kao i u svakoj epohi u istoriji. Mada, muzi- ka iz perioda klasicizma mi najviše prija. Ipak, ova nam je godina svima donela neke novu stvarnost, teškoće, ali i introspektiv- ne spoznaje. Kako vi preživljavate 2020? – Ova godina je kao škola. Podsetila me je na to šta je najbitnije u životu. Prija mi što sam sa ljudima koje najviše volim. Nedostaju mi prijatelji koji žive u dru- gim zemljama i, naravno, da budem sa publikom uz muziku. Došlo je do promena i u mom životu, ali nisu drastične. Videćemo kako će se razvijati ova situacija. Muzika vam je pomogla da prebrodite mnoge teške trenutke u životu, a violina vam je uvek bila utočište. Kojom se muzi- kom branite ovih meseci? – Najviše mi prija Mocartova muzika, koja je pu- na života. Pomaže i to što sa porodicom sviram ra- zne aranžmane tradicionalne muzike iz celog sveta. Naravno, violina je uvek tu kao lter i svaka je imala svoju priču, kao kad delite život sa ljudima koji vas vole i uče. Sviram i violu, violončelo i malo klavir. U 2020. sam iskoristio vreme da učim da sviram gitaru. Šta vam je važno pred nastupe? Imate li neke male rituale? – Od kada se probudim na dan koncerta, volim da pratim sličan ritam: proba, ručak, spavanje, spre- manje, usviravanje i koncert. Prija mi da budem u to- ku tog dana sa ljudima koji su sa mnom na sceni jer tako uđemo na scenu sa istom energijom. Najvaž- nije mi je da se probudim ujutru srećan i zahvalan. Osim na Kolarcu , gde najviše volite da svi- rate? Imate li omiljene pozornice? – Zapravo da, mnogo volim Concertgebouw u Amsterdamu i eatre des Champs-Elysees u Pari- zu. Kolarac u Beogradu se podrazumeva. Folklor je bio inspiracija mnogim kompo- zitorima i sami kažete da volite sevdalin- ke i makedonske glasove. Šta zapravo slu- šate u automobilu ili kod kuće? – Slušam apsolutno sve vrste muzike. Nešto mi više prija, nešto manje. U svakoj muzici možemo da nađemo inspiraciju. Sve zavisi od raspoloženja.
Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Deutche Grammophon/Charlotte Abramow
26 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator