AS latest ER SRBIJA I HEROJI IZ SENKE LETEO SAM PRAZNIM NEBOM ZA NAŠU SRBIJU Kapetan Aleksandar Jovanović je osam puta išao u Kinu po dragocenu pomoć, vratio decu iz Vašingtona zahvalnim roditeljima u Srbiju, nosio humanitarnu pomoć u Italiju, zemlju u kojoj je naučio da leti na svom velikom erbasu 330... PRAZNA PISTA, PUSTO NEBO, ČAROBNI PREDELI iznad kojih je prvi put leteo i svest da je imao čast i prili- ku da učini nešto za svoju zemlju. Sa takvim se utiscima danas, nekoliko meseci posle vanrednog stanja izazva- nog panedmijom koronavirusa, vraća u to vreme kape- tan Aleksandar Jovanović, čovek koji je čak osam puta leteo po pomoć u Kinu. – Iz ove perspektive gledam na sve to kao na nešto što se dešava jednom u životu i nikada se ne zaborav- lja. Bilo je mnogo neobičnih i briljantnih momenata, ali je uvek bila najjača spoznaja da ćemo baš mi lekarima i zdravstvenim radnicima omogućiti sigurniji rad. A oni su pravi heroji ovog vremena. Mnogo nam je svima u
Er Srbiji značilo to što učestvujemo u opštim naporima i pomažemo državi i našim građa- nima – kaže na početku razgovora kapetan na našem najvećem avionu A330, koji u nor- malnim okolnostima leti za Njujork. Ipak, u vanrednim okolnostima kape- tan Jovanović je doživeo da putničkim avio- nom nosi teret i da njegov avion bude jedi- ni na pisti. – Bilo je nezamislivo, ali i čarobno nadle- tati nepregledni Sibir, to nepojmljivo, prelepo prostranstvo, pa mongolsku stepu, kao i Ki- nu, koja impresivno izgleda iz vazduha – se- ća se Jovanović, koji neće zaboraviti ni pra- zne aerodrome. – Sa beogradskog aerodroma letim 30 godina, navikao sam na gužvu, putnike, da sve vrvi kao u košnici, a onda doživim pustoš, potpuno prazan aerodrom i pistu na kojoj smo mi jedina posada, osim nekih kargo-le- tova. A tako je bilo svuda, čak i sada se stvari nisu vratile u prethodno stanje. Doleteo sam
tako malo aviona. Sve su to stvari koje se ne za- boravljaju... Teško je bilo i fizički i psihički izdržati letove za Kinu kojima je Er Srbija dovozila dragocenu pomoć za Srbiju. Jedna posada radila je i odla- zak i povratak, provodili su i 30 sati u avionu... – Odmarali smo se na smenu po tri-četi- ri sata, nas šest pilota, dva stjuarda i, naravno, loadmasteri za teret i mehaničari. Psihički je bi- lo teško izdržati biti zatvoren i po 30 sati, ali svi smo znali zašto smo tu i nije bilo dileme, tu smo i želeli da budemo – priseća se Jovanović. Sa posebnim uzbuđenjem seća se povrat- ka iz Vašingtona, odakle je naša država evakui- sala srpske đake, uglavnom srednjoškolce i studente, a on ih vratio u Srbiju. – Posada je u Beogradu izašla među prvima jer su putnici morali da ispoštuju određene procedure, a
poslednjim letom iz Njujorka pre vanrednog stanja i od- leteo prvim 6. juna, kada smo ponovo ustanovili sao- braćaj. Čak i taj JFK, aerodrom na kojem sam navikao da čekam po ceo sat samo da bih se parkirao, sada ima
44 | Er Srbija » Air Serbia
Made with FlippingBook interactive PDF creator