DŽOEL SARTORE / JOEL SARTORE
– Pesimizam nije rešenje. Uvek mora da posto- ji nada. Foto arka je moj način da doprinesem oču- vanju životinja kojima preti istrebljenje tako što ću ih ljudima učiniti vidljivim. Moje fotografije podset- nik su na tragediju čiji je čovek deo. Mi možda jesmo na vrhu lanca ishrane kao najveći predatori, ali kada
nam nestane hrane, nestaće i nas – poručuje Džoel Sartore, dodajući da briga za životinje počinje brigom za čistu vodu, vazduh i stabilnu klimu. Kako je uopšte počela va- ša misija? – Pre 16 godina mojoj supruzi ustanovljen je rak dojke. Uspešno je operisana, ali je njen oporavak tra- jao dugo. Među četiri zida, sa su- prugom u bolesničkoj postelji i troje dece, preda mnom je bila duga go- dina, u kojoj sam svoj život podre- dio životu majke svoje dece. Kada se ona konačno oporavila, morao sam da donesem odluku šta ću sa ostat- kom svog života. Tada sam počeo da mislim šta je sa svim onim nezašti- ćenim životinjicama koje će u na- rednoj deceniji nestati, a čijeg po- stojanja niko neće biti ni svestan. Većina ljudi mahom je oduševljena lavovima, tigrovima, konjima i slo- novima. Ali i vrabac, bogomoljka i mrav su takođe životinje i zaslužu- ju da ih se neko seća. I tako je zapo- čela naša velika misija.
Pomenuli ste da imate troje dece. Da li ste uspeli da im prenesete makar delić svoje ljubavi pre- ma prirodi? – Jesam. Mi kao porodica nastojimo da živimo u skladu i harmoniji sa svojim okruženjem. Moj stariji sin Kol sada je već moj verni pratilac na terenu. Osim toga, svesni smo da novac može stvoriti, ali i uništiti svet. Zato ne trošimo prekomerno, recikliramo, dom nam je dobro izolovan, svu hranu koju koristimo u svakodnevnoj ishrani sami uzgajamo. Imamo svoju baštu, u kojoj su za oprašivanje zadužene pčele ko- je sami gajimo, jer su i one važne za našu planetu. Ovo vas verovatno stalno pitaju, pa mo- ram i ja. Koju ste životinju prvo fotogra- fisali? – Bila je to jedna vrsta retkog afričkog glodara koji živi pod zemljom. Da bih vam prekratio muke, sam ću vam odmah odgovoriti i na drugo od novina- ra najčešće postavljano pitanje: „Koja mi je najdraža životinja koju sam ikada uslikao?“ Odgovor je – ona sledeća. Ne pravim razliku između pauka i tigra. Sve životinje me jednako uzbuđuju i svaku doživljavam sa istim poštovanjem. Ako ste poslednji na svetu, ve- ličina ni najmanje nije bitna. Kada se zagledate u oči
Dva zlatna kratkonosa majmuna Two Golden snub-nosed monkeys
bilo kojoj životinji – od najsitnije do onih krupnih, u njima ćete videti inteligenciju. To je ono što nas upo- zorava da moramo da se trgnemo iz uverenja da ima- mo dozvolu više sile da presuđujemo slabijima od se- be. Najvažnija misija moje Foto arke jeste da ljudima pokaže da postoji nešto više od politike i sporta. To nešto više zove se odgovornost. Spasavajući životinje, spasavamo i sebe. Postoji li neko mesto na svetu koje biste želeli da posetite u okviru svog projekta? – Za ovih 15 godina obišao sam sve kontinente izuzev Antarktika. Mada, ni u Srbiji nisam bio. Imate li zoološke vrtove? Ako imate, rado ću posetiti vašu zemlju i učiniti da i Srbija postane deo moje Foto arke .
Imamo svoju baštu, u kojoj su za oprašivanje zadužene pčele koje sami gajimo, own garden in which the bees that we cultivate ourselves are in charge of pollination kaže Džoel We have our
28 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator