Kultura
Culture
da mi pruže i više nego što sam u startu bio spreman da dam za projekat. Poslednjih godina sam mnogo bio angažovan i drago mi je da je većina serija dobro prihvaćena kod publike i kritike. Kod nas se zaista snima najviše serija u odnosu na region. Igrate i u seriji Vreme zla , naslova prilično simboličnog za vreme u kom živimo... – Taj roman Dobrice Ćosića je odavno važan. Stal- no živimo u vremenu koje nikako da nam nešto do- bro i bolje donese, stalno se govori o boljim, prošlim vremenima. Ne mora da bude tako, ali ovaj projekat o tome govori. U toj priči mi je bio veliki izazov to što sam igrao na nemačkom jeziku. Koleginica Ani- ca Dobra, koja odlično govori nemački, podučavala me je, čini mi se veoma uspešno. Koja uloga ili lik su vam bili prekretnica u karijeri? – Ne mogu da odredim prekretnicu. I ne znam tačno šta je karijera. Gluma je moj posao, nekome ostavlja traga, nekome ne, a meni je trag na životu. Odmah posle fakulteta sam počeo da glumim profe- sionalno u teatru zahvaljujući Miri Trailović i Ljubi- ši Ristiću, a i na filmu zahvaljujući Aleksandru Pet- koviću, koji mi je dao prvu filmsku značajnu ulogu u filmu Hajduk . Imao sam sreću da radim sa najzna- čajnijim jugoslovenskim majstorima režije. Sa njima sam snimio kultne jugoslovenske filmove. Prekret- nica mi je bio susret s rediteljem Mišom Radivojevi- ćem, koga sam osetio i kao moj broj i kao svog čoveka. Kad već pričamo o prekretnicama, zani- mljivo je kako je pesma Moji drugovi buk- valno postala himna naše dijaspore. Kako se vi sećate te pesme i filma? – Film Ni na nebu ni na zemlji snimljen je kata- strofične 1993. Sećam se razgovora s Bajagom kad mu je reditelj Miša Radivojević objasnio kakvu mu- ziku želi i da je važno komponovati hit. Osim pesme Moji drugovi , i ostatak muzike živi i danas, posle go- tovo tri i po decenije. Kad god uđem u neku kafanu, obradujem se toj pesmi kao znaku jednog vremena. I Bajagu, i reditelja, i glumce mnogi prepoznaju baš po tom filmu. Spremate li ponekad uloge na letovima i uopšte, volite li da letite? – Mnogo mojih prijatelja se plaši letova, a ja ih baš volim. Volim što se brzo pređe od tačke A do tač- ke B i što se ta mesta bitno razlikuju, volim i što pi- loti i stjuardese uvek imaju nešto svoje… Da, zaista volim da letim, u svakom smislu te reči.
INTERVJU: SVETOZAR CVETKOVIĆ, GLUMAC Volim da letim. U svakom smislu
V iše od četiri decenije Svetozar Cvetko- vić uživa dok poleće u glumačke i pro- ducentske izazove, isto koliko rado sva- ki put poleće avionom. U novembru je Er Srbijom ponovo leteo ka voljenom Njujorku u novu glumačku avanturu na brodvejskoj sceni. – Atelje 212, La Mama teatar iz Njujorka i Te- atar Kendre iz Prištine uradili su komad na engle- skom jeziku Balkan bordelo u režiji Berte Nezarai, a po tekstu Jetona Nezaraija. U međunarodnoj neza- visnoj koprodukciji učestvuje sedam američkih glu- maca, Ivan Mihajlović i ja iz Ateljea i jedna glumica iz Prištine. Premijera je bila početkom novembra u Ateljeu, a u aprilu 2022. biće u Njujorku. Inače volite Njujork i imate omiljena me- sta tamo… – Njujork je grad koji me najviše podseća na Beo- grad, iako je to paradoksalno, zato što ima neku vrstu razvaljenosti kao i Beograd i poseban šarm. Najviše volim Vilidž i kafe Ređo , u kojem se osećate sjajno uz skup doručak i odličan čizkejk. Bio sam tamo sa mla- đom ćerkom dve nedelje pre proglašenja pandemije. Da se vratimo aktuelnim projektima. Re- cite nam nešto o ulozi u filmu Pucnju u Marselju ... – Film mi je vrlo drag, kao i uloga branioca kojom mi je reditelj i scenarista Gordan Matić učinio veliku čast. Bio mi je veliki izazov braniti neodbranjivo, jer je atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića pro- menio tok naše istorije. Branilac je uspeo da smrt- nu kaznu za učesnike u atentatu preinači u doživot- nu robiju. Nijedan od tri osuđenika nije je dočekao. Uspevate da budete zapaženi u različitim ulogama u serijama. Tu su Beležnica pro- fesora Miškovića , Radio Mileva , Porodica , Žigosani u reketu … Da li vam još prija rad na više projekata istovremeno? – Prija mi rad s dobrom podelom i dobrim ljudi- ma, to znači kad se dobro osećam među njima. I mož- Imam utisak da je Er Srbija kao kompanija veoma napredovala. Radujem se što na Brodvej letimo upravo vašim avionima
Njujork je grad koji me najviše podseća na Beograd New York is the city that most reminds me of Belgrade
Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Zoran Lončarević
24 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator