Na osnovu ratnih i političkih zasluga Branko Pešić mogao je da dobije stan ili da se preseli u neku od vila na Dedinju. On to nije želeo. Ceo život proveo je u rodnom Zemunu
On the basis of his merits earned during the war and in politics, Branko Pešić could have received an apartment or moved to live in one of the villas of Dedinje. But he didn’t want that. He spent his whole life in his native Zemun
deli ga i kao šefa i kao šerifa, nekog ko je bio i rod i pomozibog, a naviše prvi komšija, kome su u po- la noći lupali na vrata porodične kuće u Zemunu – kaže Duška, čiju priču o najvoljenijem gradonačlni- ku Beograda svih vremena donosimo u nastavku… O zaostavštini Za vreme njegovog devetogodišnjeg mandata (1965–1974) izgrađeni su Gazela, Beograđanka, ha- le Pionir i Pinki , hotel Jugoslavija , dovršen je Mu- zej savremene umetnosti, prokopan je Terazijski tu- nel, napravljena čuvena Mostarska petlja, otvoreni su bazeni 25. maj i Olimp, Ada Ciganlija postala je uređeno kupalište. Dok je on bio na čelu Beograda, počeli su Bitef, Fest i Bemus, a ostvarena je i ideja o Aleji zaslužnih građana. Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 sta- novnika, a izgrađeno je više od 86.000 stanova. Već to bi bilo dovoljno za jednu veliku tačku iza reči gra- donačelnik. Možda o tome šta je želeo od Beograda i za Be- ograd najbolje govore duhovite reči pesnika Duška Radovića, kao antologijska posveta Branku za nje- gov 50. rođendan. „Obijao je banke, provaljivao u radne organiza- cije, tapkao pred SIV-om, džepario po GSP-u, laž- no se predstavljao, falsifikovao dokumenta, potu- rao lažne novčanice, prodavao rog za sveću, varao na kartama, podmićivao. Samo da bi naš Beograd bio veći i lepši. Hvala mu!“ O Zemunu Voleo je svoj Zemun, kao neko ko je rođen i odra- stao u Sremu. Ali je bio ponosan što je na čelu Be- ograda, glavnog grada Jugoslavije, i do te mere ga poštovao da je ulazio u klinč sa svakim ko bi poku- šao da ga „povredi“. O radnom vremenu Radio je danonoćno, sa večernjim pauzama za dobru partiju preferansa sa svojim pajtosima ili za neki pravdoljubivi kaubojac sa Garijem Kuperom ili Džonom Vejnom. Svoje zamisli je čeličnom vo- ljom sprovodio u delo, dostignuće je za njega bila reč koja se podrazumeva, a ne samo upotrebljava. O Titu Branko Pešić je gajio jednu vrstu posebnog po- štovanja prema Titu, pre svega kao saborcu u par- tizanskom pokretu. S Josipom Brozom je, žargon- ski rečeno, odlično umeo da igra. I zbog toga je u Titu imao veliku podršku za sve što je radio i on- da kad su ga njegovi protivnici žestoko napadali. Jednom ga je Broz pomalo ljutito upitao: „Bogati, Branko, što ti hoćeš, neku bonacu?!“, a Branko Pe- šić je i tada imao spreman odgovor: „Druže pred-
sedniče, ne znam šta je to bonaca, nisam ja sa mo- ra, nego sam odavde, sa Dunava. I više plivam uz Dunav nego niz njega.“ O majci Anki Branko Pešić je svakog jutra u svom starom ze- lenom mercedesu majku vozio na Zemunsku pija- cu, gde je držala tezgu sa najlepšim ružama iz nji- hove bašte. U toj bašti je voleo da sedi pod orahom posle spartanski disciplinovanog nedeljnog ručka. Kažu da je najsrećniji bio na letovanjima u Slanka- menu, gde je spavao u vojničkom šatoru i jeo pasulj iz limene porcije. O porodičnoj kući – Do kraja života ostao je u predratnoj kući svo- jih roditelja Anke i Mite Pešića, u Ulici cara Dušana u Zemunu, smatrajući to najprirodnijom stvari na svetu, čak i kad mu je, kao i tolikim sugrađanima ko- ji su mu se žalili, prokišnjavao krov. Znao je gde mu je mesto i da je ta predratna kuća najlepša i najveća vila koju treba da ima. Neponovljivi Branko Pešić. O muzičkim bandama Bio je jednostavan, duhovit, zemunski šmeker, uprkos njegovim usputnim tučama sa kavgadžijama opšte prakse i čuvenim lumperajkama sa muzičkim bandama, kad su pucale samo čaše i flaše, jer njego- voj tvrdoj glavi niko nije mogao ništa.
Belgrade » Beograd | 57
Made with FlippingBook interactive PDF creator