Živi glas novog talasa / Living voice of the new wave
goveštavalo samo probleme u kon- zervativnom društvenom miljeu, 38 godina kasnije ima kultni status. Na mnogo načina su ga Gile i Električni orgazam zaslužili – ne samo kao glas svoje generacije. Pesme kao što su Zlatni papagaj ,
Krokodili dolaze , Nebo , Kapetan Esid , Debela de- vojka , Ne postojim asoci- raju na osamdesete kao zlatne godine novog tala- sa, ali jednako dobro ko- municiraju i sa novom publikom i novim druš- tvenim okolnostima. Gi- le je usput objavio i solo album Evo sada vidiš da može , sa Vladom Divlja- nom stvarao Rokenrol za decu , na kojem su genera- cije odrastale (ali i roken- rol koji nije bio za decu), radio je muziku za filmo- ve koji se danas smatraju obaveznom lektirom kad je reč o domaćoj kinema- tografiji... Devedesetih je Orga- zam bio deo antiratne pri- če i zajedno sa članovi- ma bendova Partibrejkers i Ekatarina Velika , pe- smom Slušaj ’vamo po- digao je glas protiv bezu- mlja ratova na prostorima bivše Jugoslavije i ponu- dio dozu zdravog razuma. U susret novom mile- nijumu objavio je album A um bum , za koji je Gile
Thanks to the changes that we are passing through, the attitude towards old songs is always fresh, some new Gile always appears on stage and plays some old song, but in a slightly different way Zahvaljujući promenama kroz koje mi prolazimo, uvek je odnos prema starim pesmama svež, uvek neki novi Gile izlazi na scenu i svira neku staru pesmu, ali na neki malo drugačiji način
spektive je da su Gile i Električni or- gazam kroz sve te godine, sve svo- je faze, sve svoje uspone i padove, sve svoje bezvremene pesme poka- zali kako se dostojanstveno i dosled- no odrasta u rokenrolu. – Sad kad sviram Zlatni papagaj , sa svojih 57 godina, ja nisam isti Gi- le koji ga je snimio sa 19. Ili koji ga je svirao sa 25 ili 35. Ja sam sad dru- gačiji i ta pesma na svakom koncer- tu ima neku novu dimenziju. Tako je i s ostalim pesmama. Zahvaljujući pro- menama kroz koje mi prolazimo, uvek je odnos prema njima nekako svež, uvek neki novi Gile izlazi na scenu i svira neku staru pesmu, ali na ne-
ki malo drugačiji način – objašnjava Gile za Elevejt . Prošlosti se seća s osmehom i bez nostalgije. Inače misli da je nostalgi- ja štetna stvar „kao nekakav kamen oko vrata, ništa pametno i produk- tivno iz toga ne može da izađe“. Mi- sli i da ljudi danas previše idealizuju osamdesete, ali ne poriče da je nje- gova novotalasna generacija „razva- lila vrata slobode kreativnog izraza“ i da je to bio najkreativniji period ju- goslovenske scene. Kada je reč o devedesetim, Orga- zam je u njima izgubio Gorana Čavajdu Čavketa, bubnjara i „dobrog duha ro- kenrola Beograda“, kako ga savreme- nici pamte. Električni orgazam i dalje na svakom koncertu njemu u sećanje menja reči pesme Kako bubanj kaže u „Kako Čavke kaže“. Tih godina su, priča Gile, bili i blizu razlaza, ali „kao i uvek, desila bi se neka pozitivna stvar koja bi dala neku novu injekciju entu- zijazma članovima benda“. – Bilo je to tužno vreme, jer je to bio početak građanskog rata, raspa- da Jugoslavije i vrlo dramatičnih de- šavanja koja su uticala na sve nas, a s druge strane smo mi još bili u nekoj snazi, u tridesetim godinama i krea- tivnom naponu. To je bilo vreme Cr- nog bombardera i vreme u kojem smo posle napravili Rimtutituki.
smatrao da treba da izađe baš 1999. godine, kad je Srbija preživela NATO bombardovanje, a 2010, slaveći 30 go- dina rada, započeo je novu fazu albu- mom To što vidiš to i jeste ... I to što vidimo iz današnje per-
98 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator