Ukusi Elade / Lorem ipsum dolor
SPECIJALITET IZ DOBA VIZANTIJE
MASLINA VREDNIJA OD VODE
ka, bosiljka, majčine dušice, šafra- na i anisa ili onih slatkastih, cime- ta, karanfilića i muskatnog oraha, ne mogu se zamisliti i složiti ukusi ove zemlje. Širom planete su ih so- bom poneli kao čuveni moreplov- ci, a kasnije kao narod koji je od- lazio u potragu za boljim životom. Svet Grčkoj duguje zahvalnost za brojne specijalitete od mesa po- put girosa, suvlakija ili kebaba, za musaku, škripavi halumi ili meki i nežni feta sir, caciki, osvežavajući sos od grčkog jogurta s usitnjenim krastavcima i belim lukom… Grčka salata je poseban dragulj jer u jed- nom tanjiru savršeno dočarava fi- lozofiju grčke gastronomije: sveže, zdravo, šareno i ukusno. Ako ima i delića istine u onoj izreci po kojoj ljubav na usta ula- zi, onda je sigurno da su se mno- gi zaljubili u Grčku zahvaljujući hrani. Hobotnica sa žara, u hladu masline, na terasi neke taverne uz Egejsko more, čašu dobrog vina i lagani povetarac nigde nema ta- ko dobar ukus kao u Grčkoj. A ti dobro znani ukusi pratiće vas od Atine, Santorinija, Zakintosa i da- lje do Krita.
Avgotaraho ili botargo je pose- ban oblik kavijara od ikre cipala i smatra se vrhunskim gastronom- skim užitkom. Jedan od najstarijih specijaliteta na svetu priprema se od ikre sušene na suncu, potom pre- sovane u valjčiće koji se uranjaju u pčelinji vosak. Kao luksuzni zalogaj avgota- raho se služi isečen na listiće tan- ke kao papir, posut biberom, ma- lo preliven maslinovim uljem i limunovim sokom, uz vino i suše- ne smokve.
Nezvaničnu granicu Mediterana određuje drvo masline. Dokle god se prostire, tu je Mediteran. Ako je ma- slina jedinica mere, onda je Grčka sr- ce tog podneblja jer u njoj raste više od 120 miliona stabala. Prema grčkoj mitologiji, Atina, boginja mudrosti, i bog mora Posejdon u takmičenju za glavno božanstvo složili su se da će zaštitnik Atine biti onaj koji gradu ponudi bolji poklon. Iako je Posejdon ponudio vodu, doduše slanu, bogovi su se složili da je drvo masline, koje je darovala Atina, imalo veću vrednost.
KIKLOP, PRVI MAJSTOR SIRA
VINOGRADI OD BOGA DIONISA
Statistika kaže da svaki Grk go- dišnje pojede 25 kilograma sira, što po istoj nauci prevazilazi Francuze i Italijane koji važe za obožavaoce tog mlečnog blaga. Možda im je lju- bav prema siru usadio jednooki mit- ski div Kiklop iz Homerove Odiseje koji važi za prvog proizvođača si- ra u istoriji.
Vino se u Grčkoj proizvodi već 4.000 godina, i to je nesporno naj- duža vinska tradicija. Vinogradi se ubrajaju u najstarije, opstaju zahva- ljujući blagoj klimi Sredozemlja, a osim što rađa grozdovima, ova ze- mlja je bila kolevka Dionisu, bogu vina, plodnosti i uživanja koga sla- ve svi vinari sveta.
58 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator