SKC Academija and various parties on Dedinje; that was our internet. We did not have Facebook, or Twitter to find out what’s going on. You had to go in medias res, where the action happens, where everyone goes SKC, Akademija i raznorazne žurke po Dedinju - to je bio naš internet. Nismo imali Fejsbuk i Tviter. Da bi saznao šta se događa, morao si da odeš in medias res, tamo gde svi izlaze
sbuk i Tviter. Da bi saznao šta se do- gađa, morao si da odeš in medias res, tamo gde svi izlaze, tamo gde se sve događa. Samo što nije bilo ništa na- mešteno, svi smo izlazili na ista me- sta jer smo se veoma dobro razumeli. Za koncerte je potrebna kondi- cija, i fizička i psihička. Kako je vi održavate? Da li i dalje peša- čite od pet do osam kilometara? – Da, ali to su daljine koje ne ose- ćam jer se uvek šetam sa svojim psom, nemačkim bokserom Mangom. S njim obožavam da delim slobodno vreme. Mango mi mnogo pomaže u fizičkom, a i psihičkom smislu. Skoro čitav život ste u muzi- ci. Kako ste otkrili tu potrebu u sebi? – Vrlo slučajno. Nisam mislio da ću se baviti muzikom jer sam mislio da talenat koji imam nije nešto posebno. Na kraju se pokazalo sasvim suprotno, neki važni ljudi su rekli da se ipak ra- di o nečem posebnom i da bih morao nastaviti putem muzičara koji peva. Osamdesete su bile najkreativ- nije godine za muziku, i na našoj i na svetskoj sceni. Kakve su ove sada godine za stvaralaštvo? – Stvaralaštvo nikada ne pati zbog socijalnih okolnosti. Stvaralaštvo je uvek tu. Radi se o prijemu tog istog stvaralaštva u jedno tako veliko more informacija. Danas doći do slušaoca istovremeno je i lako i izuzetno teš- ko. Živimo u svetu oksimorona. Su- protnosti su počele da sarađuju i da se nadopunjavaju. U ovom je vreme- nu teško je i roditeljima jer su slika koju deca primaju iz sveta i slika ko- ju im oni žele ponuditi u suprotnosti. Vaša erka Mirna studirala je novinarstvo, intervjuisala je i vas i jednom ste izjavili da je to bio vaš najbolji intervju u kari- jeri. Koje vas je pitanje najviše oduševilo? – Pa recimo pitanje: „Kako bih sam sebe ocenio u svom životu dosad?“ To su vam vrlo teška introspektivna pitanja u kojima se čovek teško sna- lazi, a dužnost je novinara, ako će- mo iskreno, da dovede sagovornika u disbalans ne bi li lakše izvukao ek- skluzivne informacije. Neverovatna je priča o tome ka- ko su se upoznali vaši roditelji. Sreli su se u bolnici, zapravo su se sudarili. Vaš otac je u tom trenutku bio slep, čekao je ope- raciju. Kako vi vidite te čudne sile koje upravljaju nama, ve- rujete li u sudbinu?
– Verujem i ne verujem, kao što bi rekao Bajaga. Tradicionalnost, ar- haika je na prostorima Balkana uvek igrala važnu ulogu. Ali dolaskom in- stantne enciklopedije na kompjuteru ljudi mogu videti da istovremeno po- stoji jedna druga filozofija života. Ta- ko da je ta konfuzija deo i mog bića. Nažalost, kasnije su se razveli. Dugo ste živeli samo s majkom. Praktično ste vi brinuli o njoj. Kako danas posmatrate svoje odrastanje? – Odrastanje je deo života, a ja u svom odrastanju ništa ne bih menjao. Verujem da sam danas ovakav baš zbog svega što sam prošao. Kada se rodila Mirna, život mi se promenio, postao sam odgovorniji. Moja supru- ga Eni i ja smo Mirnu od malih nogu odgajali tako da smo imali prijatelj- ski pristup odgoju. Naša Mirna ima karakterno mnogo toga od Eni, ali fi- zički je zbilja moj klon. Danas, kada pogledam, veoma sam zadovoljan u kakvu se osobu Mirna razvila. Sma- tram da nisam strog otac i da svaki otac svom detetu treba pre svega da bude podrška. Posle razvoda vaših roditelja, dve godine ste živeli u Austra- liji. Išli ste u englesku školu, a kada ste se vratili u Istru, ni- ste znali ni reč maternjeg je- zika. Kakav je ose aj dva puta učiti maternji jezik? – Vrlo interesantan. Sigurno je i to doprinelo mom formiranju kao nekoga ko u jednom trenut- ku postaje transmiter nekih emo- cija. Morate imati širinu pogleda na svet. Na svu sreću, moj je život bio tako koncipiran da su putova- nja i upoznavanje novih sredina po- stala normala u mom detinjstvu. Mislim da upravo tome dugujem svoju kreativnost.
Kako pamtite Australiju? – Australija je predivna zemlja, ali morate uzeti u obzir da sam ži- veo u Nju Saut Velsu. To je najbolji deo za život u Australiji. I dan-da- nas mi srce zatreperi kada čujem INXS, Kylie ili Midnight Oil na ra- diju. Kao da mi je to neko drugo ishodište. Živite u skladnom braku sa suprugom Enom 25 godina. Veliki je to uspeh. U čemu je tajna takvog braka? – Odnos kod mnogih stagnira, a mi imamo sreću da nam odnos stalno napreduje i uvek nam je lepo zajedno. Biti ljubazan prema svojoj ženi ne treba samo za Valentinovo. Malim znacima pažnje možete že- ni pokazati mnogo. Biti 25 godina u braku bez prejakih turbulencija je stvarno veliki uspeh, koji me či- ni izuzetno ponosnim. Govorili ste o tome da ne mo- že da se desi da Ena izađe iz ku e a da je ne poljubite, uvek joj pridržavate kaput... Zašto dobri, stari maniri više nisu popularni? – U vremenima u kojima mi živi- mo nije se lako izboriti za moralnu vertikalu jer se krivim stvarima da- je previše na važnosti. Kada bismo se vratili jednom usporenijem, ma- nje opterećenom ritmu, verujem da bi se i neki maniri vratili.
96 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator