Sorboni, u tom gradu je upoznao ba- ku. U njemu se školovao i moj tata. Zato je za mene Pariz, pre svega, opo- minjuća prolaznost, osećaj gubitka ro- ditelja, predaka. Nisam tamo odrastao, ali jesam provodio mnogo vremena. U Parizu sam prvi put slušao Stonse uživo, mi- slim da je bila 1969. Na detinjstvo me podseća prvi arondisman, posebno uli- ca Žan-Žaka Rusoa. Ona i danas po- stoji. Bila je to mala, uska ulica. Dodu- še, nekako je bila više siva nego danas. Pariz nije oduvek bio ovako okrečen. Posle Drugog svetskog rata fasade ni- su bile tako sjajne, a onda su došli lju- di koji su stvorili Kanski festival i re- kli – ovaj grad je lep i treba da se čuva. I tako su obavezali vlasnike nekretni- na da održavaju fasade. Šta mogu da kažem o Parizu a da već nije rečeno? To je jedan od onih gradova koji su zauvek. Zbilja, večni grad. Vremenom je menjao atmosfe- ru, a tako se menjao i moj utisak o nje- mu. Nekada je bio više očaravajući. Razloga je mnogo, najviše onih glo- balnog karaktera, ali opet je lep. To je ozbiljan grad. Znate onu pesmu: „Volim Pariz...“. Ovde je ljudska ruka napravila ozbilj- nu arhitekturu, dela koja su neprola- zna i koja, jednostavno, tokom svih godišnjih doba imaju svoju lepotu. Čak i zimi. Pariz je posebno čaroban na početku leta kada se održava Pra- znik muzike. U tom periodu svira se po celom gradu, na svakom ćošku je poneki bend. I tako svake godine, od šansona do rokenrola. Stvari se menjaju i tako i treba da bude, ali ima stvari koje valja sačuva- ti. Na primer, francuske braserije i da- lje imaju autentičan duh Pariza. Ma- da se i one polako pretvaraju u neku vrstu muzičkih restorana u kojima se ne jede tako loše. Veći problem je što u njima možete videti arhitektonska rešenja enterijera kao u bilo kom dru- gom gradu. E to nije to. Tu je Pariz po- čeo da se menja i da gubi profil, da se globalizuje... Inače, u Parizu i dalje postoje me- sta na kojima se odlično jede. Otkrio sam i jedan italijanski restoran Kan- tinela , nalazi se u 15. arodismanu. Izu- zetno malo mesto, zavučeno, daleko od gužve, a opet nemoguće je prona- ći slobodno mesto. Dolaze tu i slavni ljudi – Polanski… Pariz ima velike, je- dinstvene bulevare, ali njegova lepo- ta i šarm kriju se i u tesnim uličicama. Ima ih svuda – i u trećem, i u četvr- tom, i u petom, i u šestom, pa delom
Na detinjstvo me podseća prvi arondisman, posebno ulica Žan-Žaka Rusoa. Ona i danas postoji. Bila je to mala, uska ulica The 1 st arrondissement reminds me of my childhood, particularly Jean Jacques Rousseau
Street. It still exists today
42 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator