ko poznanika i jedne humanitarne organizacije. Posle mesec dana do- bio sam boravišne kartice – seća se. Kao građevinac imao je pristup kočijaškom supstratu jezika. Tvrdi da je bilo interesantno, pogotovo kad su ga učili kako da obara dame s nogu. Sada svakodnevno koristi portugal- ski i engleski. Trudi se da prozbori i srpski sa dve ćerkice i sa našim ga- starbajterima. – Moj prelazak u Lisabon ima ve- ze s odlukom da se malo uozbiljim. Poradio sam i na svom obrazovanju. Nakon prvih meseci i godina prime- tio sam da stalno pravim iste ili slične jezičke greške i da imam poteškoća sa određenim gramatičkim struktu- rama – kaže Radovan. Posle osam godina boravka us- peo je da na državnom konkursu do- bije mesto u ministarstvu zdravlja. To mu je tada puno značilo finansij- ski i kao prilika da se oduži društvu koje ga je prihvatilo. Radovan je krajem 2012. dobio četvorogodišnju stipendiju u oblasti lingvistike od portugalske Nacional- ne fondacije za nauku i tehnologiju. Radio je kao istraživač u lingvistič- kom centru Univerziteta Nova. – Kaže se, u šali, da je ideja istra- živačkog rada da pokušate da do- đete do originalnih zaključaka te- matike kojom se bavite, a da pritom ne skrenete s uma. Većinu vreme- na provedem u usamljeničkom di- jalogu, analizirajući autorske rado- ve i sam sa svojim idejama. Boljim danima diskutujem te iste ideje sa kolegama i profesorima, učestvu- jem u projektima, kongresima i kon- ferencijama. Nemam fiksno radno vreme – priča. Za Portugalce kaže da većina kri- tiku shvati kao uvredu. Tihi su i suz- držani, stranci ih često okarakterišu kao nepoverljive i melanholične. To važi samo za starije generacije. Kao i svi južnjaci, vole da se opuste i vo- le dobar provod. Većini doći u tačno vreme na sastanak nije jaka strana. Za 24 godine boravka družio se sa Brazilcima, Holanđanima, Belgi- jancima, Kanađanima, Englezima, In- dijcima, Angolancima, Mozambikan- cima, ljudima iz Gvineje-Bisao, Sao Tome i Principe, Istočnog Timora, Zelenortskih ostrva, Slovencima, Hr- vatima, Špancima, Italijanima, Rumu- nima, Bugarima, Rusima... U našoj ambasadi je evidentirano nekoliko stotina naših građana, a on ih je upo- znao oko 30.
U PORTUGALU DIPLOMIRAO PORTUGALSKI Radovan Miletić Raša (45), rodom iz Kuršumlije, od 1993. godine živi u Portugalu. Od 1997. je u Lisabonu. Posle višeg kursa portugalskog jezika na Lisabonskom uni- verzitetu diplomirao je portugalski jezik i književnost na univerzitetu Aberta. Magi- strirao je portugalski kao strani i drugi jezik na Univerzitetu Nova. Nastavio je istra- živački rad na doktorskim studijama. Od 2016. radi u Institutu Kamoiš kao istraživač u lingvističkom centru na projektu progresivnog testiranja poznavanja portugal- skog jezika.
– Živim u centralnom delu gra- da, vrlo blizu posla na koji stižem za oko 20 minuta laganim hodom. Zi- mi mi nije svejedno izdržati na plus 12. Moja supruga je Portugalka zele- nortskog porekla. Imamo ćerke od osam i dve godine – kaže Radovan. Prošle godine dobio je priliku da gostuje šest meseci na Sarajevskom univerzitetu kao deo tima koji radi istraživački rad sa studentima por-
tugalskog jezika u Beogradu i Za- grebu. U Srbiju dolazi sa porodicom jednom godišnje. – Kad se može otići, može se i vratiti, još i ako uspete da donesete sa sobom znanje koje niste poneli... Ako je nekome do tog znanja i isku- stva, stojim na raspolaganju. Iz Srbi- je mi najviše fali porodica, drugari iz osnovne i srednje škole... A mla- dost najviše.
72 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator