INTERVJU: Darko Rundek, muzičar / INTERVJU: Darko Rundek, musician
cijalizma, pa potom Jugoslavije. Poga- no vreme uznemirenosti, straha, ma- sovne hipnoze i ludila. Kraj druge faze i realizacija albu- ma pali su u postapokaliptično vreme, kad se preispituje šta je uopšte stvar- no i vredno življenja nakon što spad- nu sve maske i verovanja. Ovo dru- go je slično današnjem, ali je pogled u ambis bio direktniji i preispitivanje nekako egzistencijalno bitnije, žešće. Danas internet, društvene mreže i pa- metni telefoni peglaju bridove i jeze i radosti. Telo je odvojeno. Pita se sa- mo zbunjena glava. Danas me plaši klimatska promena koja će protera- ti velike mase ljudi, bešćutna vlada- vina kvantiteta i skoro pucanje siste- ma sa ratovima i razaranjima koji uz to idu. Razigravaju me ritam, lepota, humor i bliskost koji su tu i kad ih ne raspoznajemo. Sve više vremena posvećujete društvenom angažmanu, razli- čitim ekološkim projektima za očuvanje životne sredine. Ka- ko je do toga došlo? Inspiriše li vas to i na stvaranje muzike? – Ne radi se o životnoj sredini, nego o misteriji života, koja je u sre- dini. Kad se na trenutak prenem iz hipnoze svakodnevnog funkcioni- sanja, osetim strahopoštovanje i za- hvalnost prema velikoj celini čiji sam delić. Užasne me prvo sopstvena ne- svesnost, pa onda brutalni i mehanič- ki odnos ljudi prema drugim bićima, koji se automatski preslikava na od- nose među ljudima. Industrijska proizvodnja hra- ne uništavanjem šuma, masovni uz- goj životinja, osobito krava za mleko i meso, koji značajno utiče na efekat staklenika i klimatske promene, uni- štava ravnotežu isprepletenih odno- sa biljaka, životinja, tla i klime. To ne- svesno, uskogrudno i slepo delovanje vodi u niz prirodnih (širenje pustinja, suše, poplave, dizanje nivoa mora) i time društvenih katastrofa (glad, mi- gracije, ratovi, epidemije). Da ne go- vorim o odnosu prema tim životinja- ma i uslovima u kojima žive i umiru. Masovna potrošačka kultura je zaka- muflirana varijanta tog istog principa. Brda smeća od nepotrebne plastične ambalaže, fosilna goriva, industrijska proizvodnja gomile nepotrebnih stva- ri koja iscrpljuje sirovine, troši ogro- mnu energiju, izbacuje otpad, pa auto- matizacija koja odvaja ljude od rada... da ne nabrajam dalje, deo su tog ga- lopa u samouništenje. Kako o tome ne govoriti?
Stvaranje muzike proizlazi iz sa- osećanja sa temom, drugim muziča- rima i publikom, pa oba angažmana dolaze iz istog izvora. Često govorite o tome da ne tre- ba menjati sistem nego pro- meniti način života. Da li je to primenljivo? Kako to izgleda u vašoj praksi? – Primenljivo je. Izgleda teško i zastrašujuće menjati navike, ali ako ta promena donosi zadovoljstvo, lak- še je. Sanda (Darkova supruga) svaki dan peče hleb od ekološkog brašna, dobar deo povrća koje jedemo je iz našeg vrta, ostalo od ekoloških pro- izvođača koje često i poznajemo, a meso ne jedemo više godina. Plas- tične vrećice ne koristimo i, koliko je to moguće, izbegavamo ambala- žu, plastične boce i slično. Organski otpad ide u kompost. U Parizu u ko- lektivno kompostište, u Zagrebu u kutiju koju smo za to namenili pred kućom, a na Braču u glistinac sa ka- lifornijskim glistama u vrtu. Posle dugogodišnjeg života na točkovima, Zagreba, Pa- riza, Brača, koje je vaše me- sto pod suncem, gde se oseća- te najbolje? – Osećati se najbolje nije određe- no nekim mestom. Više otvorenošću ili zatvorenošću pažnje, za šta treba i truda i sreće. Žene i osećanja koja one izazi- vaju provlače se kao tema u ve- likom broju vaših pesama. Kako gledate na priču o ravnoprav- nosti polova – smatrate li žene nežnijim, slabijim, lepšim po- lom? Šta mislite, kakva je ulo- ga žene u savremenom društvu? – Žene i muškarci imaju jednak značaj, ali su im uloge u radu, porodi- ci i potomstvu različite. U našem civi- lizacijskom krugu žene su se izborile za jednaka prava i šanse i u aktivno- stima koje su tradicionalno bile muš- ke, kao u zakonodavstvu, nauci, poli- tici ili vlasti. To je dobro za sve kada to dobro rade. Ali muško i žensko su tu da se upotpunjuju, a ne izjednaču- ju. Za to je potrebno da svako od njih kultiviše svoju specifičnost, s jedna- kim poštovanjem. U ime erosa, izvo- ra života. Svirate s dosta mladih muziča- ra, kako se osećate u njihovom društvu? Šta je vaš profesional- ni, a šta životni savet njima iz ugla trajanja na sceni? – U bendu Apocalypsa Now četvo- ro je mlađih od 30 ili tu negde. Super
mi je u njihovom društvu, ali ne zato što su mladi, nego zato što su super ljudi i mladost im u tome ne smeta. Naprotiv. Ne delim im savete jer smo u sličnoj poziciji preuzimanja izazova i fascinacije muzikom i muzama. To se ujedno može shvatiti kao savet, jer dok u bavljenju muzikom i poezijom ima potrage za čudesnim, dotle i ima smisla trajati na sceni. Šta ste savetovali svom sinu? – Da ne uzima stvari zdravo za go- tovo, nego da ih stalno preispituje u po- trazi za istinom. I da sluša svoju savest. U jednoj od novijih pesama ba- vite se temom starenja. Kako se nosite s godinama? Može li se do- stojanstveno stariti? Kako vidi- te sebe iz te perspektive? – U dobroj sam formi, pa me stare- nje još ne muči. Nekako imam osećaj da mi nije pisano dugo i sporo odumi- ranje. U ova vremena raspršenih fami- lija, to stvarno nije lako. I za kraj, kako znate da ste na- pravili dobru pesmu? – Kad mi pokreće telo, otvara sr- ce i razbuđuje um.
104 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator