Kuća u kojoj je Andersen proveo detinjstvo
The house where Andersen
spent his childhood
Zanatski pribor Hansovog oca koji je bio obućar i stolar The craft equipment of Hans’s father, who was a cobbler and carpenter
U gradiću Odense sigurno ćete uživati Odense is a town you’ll certainly enjoy
ni stolar i obućar i veoma zaslužan za put kojim će kasnije krenuti nje- gov sin. Naime, iako je radio da bi preživeo, o sebi je više voleo da mi- sli kao o umetniku, pa je stvarao i pravio igračke kojima se mali Hans igrao daleko od druge dece. Iako je u novoj kući u komšiluku raslo mno- go njegovih vršnjaka, budući pisac nikada nije bio raspoložen za dru- ženje. Maštao je sam uz priče koje je slušao od oca, sanjao baštu pu- nu čudesnih bića, a danas je ta ba- šta kakvu bi Andersen sigurno vo- leo da vidi živa i zelena u kući koja je pretvorena u sećanje na njega. Tu je još i vremešni hrast, 212 go- dina star, posađen iste godine ka- da je rođen dečak koji će uz njega stasavati sve do vremena kada će sa 14 godina, bez prebijene pare u
džepu, poći u Kopengahen da pro- nađe sreću. Bio je za to vreme veoma vi- sok čovek, sa 185 centimetara čak za 25 centimetara viši od proseka. Mršav, nezgrapan i čudan, posedo- vao je šarm koji mu je na kraju otvo- rio vrata domova bogatih porodica, među kojima su bile i one koje su mu pomogle da se formira kao pi- sac. Bio je priman u najuglednije kuće tog vremena, iako su doma- ćini znali da kažu da je njegov do- lazak često izgledao kao da je „u kuću kročila kamila“! Veoma stid- ljiv, ipak nije patio zbog svog du- gog nosa i krakatih udova, napro- tiv, voleo je da se gleda u ogledalu. Kako je sebe video, najbolje govori bajka Ružno pače i komentar koji je jednom dao: „Ništa ne smeta što se
neko rodio u pačjem gnezdu, samo kad se izlegao iz labuđeg jajeta...“ Ipak, zbog stidljivosti ili neo- bičnog izgleda nikada nije doživeo srećnu ljubav. Bio je zaljubljen više puta, voleo je, ali mu ljubav nije bi- la uzvraćena. Jedna balerina koju je obožavao rekla mu je da bi od svih Danaca na svetu njega uvek izabra- la za rođenog brata. I to je otprilike njegova priča. Možda baš ona priča iz Male sirene o devojci koja sanja o princu kog nikada neće imati jer je glas menjala za noge, pa ne mo- že da mu kaže da mu je spasla ži- vot i da je ona devojka iz njegovog sna. Princ će se oženiti drugom, a naša sirena opet sići u plave dubi- ne i pevati do kraja sveta mornari- ma koji omađijani slušaju najtužni- je zvuke iz dubina.
| 55
Made with FlippingBook interactive PDF creator