Velike priče iz Srbije Great tales from Serbia
O nom ko je bar jednom bio u ma- nastiru Visoki Dečani slika crkve Hrista Pantokratora (Svedržite- lja), remek-dela srpskog srednjo- vekovnog neimarstva, zauvek će ostati u se- ćanju. Majušna spram velelepnog masiva Prokletija, celog u surim, strahotnim stena- ma, osmišljena je da dominira pejzažom. Da li će se docnije u snovima pojavljivati kao be- ličasta, žućkasta, ružičasta ili bojom uklo- pljena u moćno sivilo, zavisi od doba dana i godine kad ju je posetilac prvi put ugledao. Odnosno, od zraka sunca, koji stavljaju različiti naglasak na slojeve mermera koji je izdaleka dopremio fra Vito, katolički monah i jedan od najvećih graditelja svog vremena. Kao da mu igra svetlosti nije bila dovoljna, opremio je crkvu kamenim ukrasima iznad prozora i svuda oko vrata. Jedan nedostaje, zapaziće pažljiviji posmatrač, a tek će kasni- je uslediti objašnjenje. Za razliku od drugih pravoslavnih hramova, rušenih tokom bur- nih vekova, ova crkva ista je kao 1345, kada je podignuta. Iznutra bogomolja budi drugačije straho- poštovanje. Brižljivo oslikavana rukom najpo- znatijih majstora od 1347. do 1348, veliča di- nastiju Nemanjića, jednu od najstarijih, ako ne i najstariju kraljevsku porodicu na Balka- nu. U najvišoj tački uspona loza Nemanjića je prikazana na jednoj od fresaka na način kako je predstavljen rodoslov Isusa Hrista po itali- janskim i francuskim katedralama. Na počasnom mestu loze je Stefan De- čanski u svečanoj, zlatom optočenoj odori. Njegov lik ktitora pomalja se i nad njegovim grobom, u samoj crkvi, na čijim zidovima je više od 1.000 verskih i životopisnih kompo- zicija. Boje su žive, kao i likovi svetaca, an- đela i drugih besmrtnih bića, svojim delima izdignutih na hijerarhijskoj lestvici nebesa. Mir je potpun, do osećanja čudne sreće, ne- svojstvene današnjici. Zaokružuje ga poj mo- naha i šuštanje njihovih mantija. Sa visoke tavanice, cele u svodovima ko- je natkriljuje svevideći Pantokrator u najvi- šoj kupoli, teško vise jeleji-lusteri od kovanog gvožđa. Sveće koje se na njima pale tokom molitve nose vas kroz vekove. Odjednom, i vi postajete svedoci davnog perioda, savre- menici svetog kralja u istoriji poznatog kao Stefan Uroš III, kasnije prozvanog Stefan De- čanski. U njegovom životu i naknadno spe- vanim legendama leži još jedan od razloga da se zaljubite u Dečane. U to drevno doba, u 14. veku, ništa ni- je bilo nelegitimno u borbi za presto, ali je sveti kralj jedini koji je stradao i od oca i od sina. Od prvog, Milutina, oslepljen je, prote- ran iz kraljevstva, a onda je volšebno ponovo Tekst / Words: Dragana Nikoletić Fotografije / Photography: Zoran Lončarević, Vesna Lalić, Emil Čonkić
progledao. Od drugog, Dušana Silnog, uta- mničen je i usmrćen, pa se među svecima proslavio kao velikomučenik, a u običnom narodu kao projavitelj čuda. Otuda manjak jednog ukrasa na prozorima: glava kamenog lava stuštila se na turskog osvajača, name- renog da poruši crkvu u kojoj su uveliko po- čivale mošti omiljenog Nemanjića. Njihova svetost nije jednom pomogla, od- branila je manastir u mnogo navrata, objasni- će otac Petar, zadužen za zvanično gostoprim- stvo. Ono nezvanično doživećete na svakom koraku – u trpezariji, pri ekstremno ukusnom obroku, u salonu, uz čašu opojnog crvenog vina iz obližnje Velike Hoče, a dečanske vi- nice (vinarije). Ili tokom posete radionicama, ikonoslikarskoj i ikonorezačkoj. Niko vam ov- de neće tajiti cake zanata, čak će biti pono- sni na najsavremeniju tehnologiju u službi drevnih stilova slikanja i rezbarenja drveta. Još po nečemu su Visoki Dečani druga- čiji od drugih manastira. Tokom službe nije retkost molitvena poseta vojnika Kfora. Ne- ki od njih su samo skoknuli iz obližnje „ka- raule“, postavljene da brani spomenik sa li- ste Uneska, a neki su potegli i znatno duži put da bi se poklonili svetom kralju. Tu su i vazda neki turisti, uvek i ponovo zaprepa- šćeni lepotom ambijenta. „Poseban odnos imaju Italijani, na lepotu naviknuti“, nagla- šava otac Petar. Naročit dan za posetu je četvrtak, u pred- večernjim satima. Tad se poje moleban ktitoru i otvara ćivot (kovčeg) sa njegovim moštima, isceliteljskim, kako se veruje i među komši- jama muslimanima. Kontakt sa netruležnim miomirisnim ostacima i ateistu će preobra- titi. Pronaći ćete bar zrnce vere u onostrano. Pitanju besmrtnosti u Dečanima je sve podređeno, ali i za realni život Dečanci ima- ju smisla, tvoreći impozantnu samoodrživu ekonomiju. Stada rasnih ovaca i koza ne slu-
Za razliku od drugih pravoslavnih hramova rušenih tokom burnih vekova, ova crkva je ista kao 1345, kada je podignuta že samo da se od njihovog mleka po specijal- nim recepturama pravi prvoklasni sir već i da budu voljene i mažene od domaćina eko- noma, krupnog oca Danila. Taj se seća i kad je jednom u gostima bio pokojni patrijarh Pavle i, videvši automatsku hranilicu za ko- koške, rekao: „Gle, kako su pametne, ja se to- ga ne bih setio (da pokretom glave dođu do hrane)“. Postrojenja za spravljanje mlečnih proizvoda nalik su apoteci ili laboratoriji sa modernim aparatima. Tako s jedne strane manastir na jugo- zapadu Kosova produžava tradiciju srednjo- vekovnog pojanja i crkvenih pravila, od ra- nog ustajanja do dugotrajnih molitvi, a sa druge zagovara savremenost. Sve zajedno čini večnost.
80 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator