/
12 studijskih albuma i tri CD-a sa koncerata, a dva su dupla. Kom- ponovao sam i muziku za filmove Ni na nebu, ni na zemlji redite- lja Miloša Radivojevića i Profesionalac scenariste i reditelja Duš- ka Kovačevića. Šta smatrate najvećim profesionalnim uspehom? – Najveći mi je uspeh da sam, od kada sam 1978. godine postao član rok grupe Riblja čorba , muzičar ber rezervne profesije. Moj bend od 1984. ima kontinuitet i među bendovima iz bivše Jugosla- vije odsvirao je dosad najviše koncerata. Postoji li nešto što biste promenili u biografiji? – Bilo je mnogo lepih i teških trenuaka, ali nemam dilemu da bih sve ponovio. Ja volim muziku, to najbolje umem da radim. Za- to nikad nisam imao dilemu da li treba da se bavim muzikom, upr- kos mnogim teškoćama koje podrazumeva život umetnika u Srbiji. Planirate li da opet komponujete za film? – Ove jeseni se snima film Nije loše biti čovek u režiji Duška Kovačevića. Potpisaću oko 80 odsto muzike u tom filmu. Istovre- meno, sa Milošem Bikovićem, glumcem i rediteljem, sarađujem jer komponujem za njegov film Hotel Beograd . Šta vam je neispunjena profesionalna želja? – Stvaram muziku za svoj bend, filmove, druge muzičare, re- klame... Možda mi se ipak pojavi neka nova muzička ideja. Mno- go nastupamo u dijaspori, bili smo na svim kontinentima, osim u Južnoj Americi. Eto, to može da mi bude neispunjena želja, pa ne- ka se ostvari. Na jednom životnom tasu imate ponudu za moto „seks, dro- ga, rokenrol“. Na drugom ste porodičan čovek. Kako uspe- vate da održite ravnotežu između tih tasova? – Taj „moto“ je više fama nego stvarnost. Ništa ja nisam poseb- no planirao. Porodica je osnov svega i glavni stub. Srećan sam da je imam. Deca su mi već velika. Radim i živim kako mislim da treba. U 2020. proslavićete 60. rođendan. Šta ćete poželeti? – Da smo svi zdravi i živi. Radujem se svakom danu. Što se mu- zičkog života tiče, grupa Rolingstons je nedavno proslavila 50 go- dina, pa mogu oni da mi budu uzor da ih kao bend stignemo. Šta vas opušta u slobodno vreme? – Imam ga malo, zato ga najradije provodim na putovanjima sa porodicom, pogledam neki film, rado na stadionima gledam uta- kmice srpske reprezentacije ili Crvene zvezde. I komponovanje za film me opušta. Koje note birate za predah? – Slušam džez, klasiku, stari i novi rokenrol, mlade bendove. Vo- lim žive instrumente. Elektronska muzika mi je najmanje zanimlji- va, ali i u tom žanru dobra stvar je dobra stvar i volim da je čujem. Čime se bave vaši sin i ćerka i da li su muzikalni? – Oboje su muzikalni, ali nisu odabrali muziku za svoj poziv. Sin Marko (29) diplomirao je produkciju na Fakultetu dramskih umet- nosti. Ćerka Anđela (21) studira na Odseku za kostim na Fakultetu primenjene umetnosti. Imam super decu! Šta vam donosi životnu radost? – Umem da se radujem životu, lako nađem i male radosti, jer sam optimista i radoholik. Sa suprugom Emilijom sam našao lju- bav i porodičnu sreću. Da li na putovanjima pišete pesme? – Uvek nosim svesku i olovku da zapišem neki stih. To se naj- češće dešava i na dugim letovima, na primer za Australiju. U avio- nima rado gledam i filmove. Da ne živite u Beogradu, gde biste voleli da imate stalnu adresu? – Dugo sam u Beogradu, nekako mi je i nemoguće da tu ne ži- vim. Australija mi je mnogo interesantna oduvek, iako je baš daleko odavde. Tamo je sve okej: dobri ljudi, dobra klima, dobar standard. Zašto je dobro biti Momčilo Bajagić Bajaga? – Jer to uopšte nije loše!
94 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator