/ M ajami je u to vreme bio sasvim drugačije me- sto. Ni nalik onome što danas mislite o tom gra- pritisak potisnuo bilo kakvu nadu da bi mogao da se uzdrži. Njegov prezir prema slici
brata, zagrli ga. Čoveče, voleo bih da vidim malo golotinje. Nisi došao zbog muzike? Ti si došao po nešto više, zar ne? Nisi došao na rokenrol, došao si po nešto drugo, zar ne? Došao si zbog nečeg drugog – šta je to?“ Publika se brzo oporavila od po- četnog šoka i uzvikivala je sve vrste opcija. Nisu bili sigurni šta žele, ali Morison je znao. „Vidite? Videli ste?“ Publika je nastavila da „gleda“ upravo ono što je htela da vidi, a stvar- nost nikada nije definisana, jer je Rej Manzarek, primera radi, do kraja tvr- dio da Morison ipak nije pokazao ni- šta što nije trebalo. „Vruće je, to je vlažna močvara, grozno mesto, hangar u kojem je spa- kovano gotovo 14.000 znojavih ljudi. Džim je prethodno video The Living Theatre (pozorišnu grupu koja je ek- sperimentisala suočavajući se sa pu- blikom) i on će te noći demonstri- rati svoju verziju tog teatra. On će pokazati ovim ljudima na Floridi šta je psihodelični šamanizam zapadne obale i dokazati da je konfrontacija u redu“, rekao je o toj noći Manza- rek, koji je do svoje smrti 2013. godi- ne tvrdio da je publika doživela „re- ligioznu halucinaciju“.
seks-simbola pojačavao se sa njego- vom zrelošću. Nadao se da će publi- ka pratiti taj razvoj i fokusirati se na njegove voljene reči, na ono o čemu je govorio. Nije imao pojma da nje- govi koncepti postoje tek kao pred- viđanje onoga što dolazi i da će proći decenije pre nego što ljudi prihvate njegovu percepciju života. Doživlja- vao je samo frustraciju i razočaranja zbog ravnodušnosti. I zato je Džim te vrele noći dao svojoj publici ono što je od njega tražila... Neko je sko- čio na binu i polio ga i kralj guštera je skinuo košulju. „Ne govorim o revoluciji, ne go- vorim o oružju i nemirima, govorim o ljubavi. Volimo jedni druge. Voli svog
du – raskalašne lepotice u bikinijima, žurke na plaži, kocka i poroci. Bio je to pravi jug pre 50 godina, zakopčan u hrišćanske stege, a Džim Morison je odavno rekao zbogom malogra- đanštini svoje rodne Floride. A ipak, taj pospani grad na plaži zapamtiće jedan od najgorih koncerata Dorsa , a zapamtiće ga i Džim, za koga posle toga više ništa nije bilo isto. Tog 1. marta 1969. sve je ukaziva- lo da će se dogoditi katastrofa. Preu- ređeni hangar za avione sa oko 7.000 sedišta alavo je pretvoren u salu koja prima gotovo dvaput više. Izbačena su sedišta i puštena je gomila. Gomi- la koja je stajala svud naokolo u vreloj noći, visila sa greda, uglavnom u ne- koj vrsti opijenosti. Nedovoljno obez- beđenje, preterana gužva i opresiv- na vlažnost. Svi sastojci za propast. Kada je konačno stigao, bilo je očigledno da je previše pijan čak i za njegove pojmove, ali Džim nije bio čovek sa kojim se može raspravlja- ti. Naročito uz 13.000 besnih fanova koji su se pretvorili u klupko znoja i raspomamljenosti u hangaru bez kli- me, čekajući da Morison konačno iza- đe na scenu. Dok su Dorsi ponavljali uvod za Break on Through , stajao je pored bine i konačno skočio na po- zornicu, zgrabio mikrofon i počeo da mumla. Otpevao je nekoliko stihova, smorio se i počeo: „Ne govorim o revoluciji. I ne go- vorim o demonstracijama. Govorim o tome da se dobro provedemo. Do- đi u LA da legnemo na pesak i brčka- mo noge u okeanu. Jesi li spreman? Jesi li spreman?“ A onda je počeo da vređa pose- tioce nazivajući ih idiotima i robovi- ma. Iznerviran i frustriran glupošću, pritiscima i nerazumevanjem malo- građanske sredine, svoju nagomilanu gorčinu istresao je na bini u svom po- vratku u rodni kraj, za koji očigledno nije bio spreman. Morison je i inače već neko vreme pokušavao da nađe izlaz, ne toliko iz benda koliko iz histe- rije koja se oko njega stvorila. Smuči- li su mu se i slava, i status seks-sim- bola, od kojeg se nisu videle njegove pesme, a on je pre svega bio pesnik. Pronicljivi hroničar bi najverovatnije mogao da prati sve značajne trenutke Morisonovog kratkog, briljantnog ži- vota prema konačnom uništenju, ali Majami je bio onaj trenutak kada je
Florida Governor Charlie Crist posthumously pardoned Morrison in 2010... slightly over 40 years too late Guverner Floride Čarli Krist posthumno je pomilovao Morisona 2010. godine. Malo više od 40 godina prekasno
64 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator