„Morison je mahao košuljom pred gomilom i pitao da li žele da vide još više. Publika je to želela, ali kunem se, Džim nikada nije učinio više. To je bila jedna od onih masovnih halucinacija“, pisao je svojoj biografiji klavijaturista Dorsa . Pre kraja koncerta bend je pomalo zasvirao Light my Fire , Džim je bačen u publiku, ludilo je doseglo vrhunac, a onda je masa iz Majamija otišla kući, a Džim odleteo na od- mor na Karibe. I niko nije slutio da će štampa naduvati do- gađaje sa koncerta do neviđenih proporcija i da medijskom spinovanju neće biti kraja. Pisalo se u Majami heraldu da se Morison, koji se ne libi opscenosti, nepristojno izlagao, pod- strekivao na pobunu i postao nasilan... Samo je falilo da ga optuže za nekoliko ubistava i slika bi bila potpuna. A nisu propustili da pozovu političare (treba li podsetiti da je u toku bio rat u Vijetnamu, a na vlasti Ričard Nikson i da su Dorsi bili odlična meta za razračunavanje) da učine nešto protiv skarednosti kojom truju omladinu. Čak je i grupa učenika srednjih škola održala protest, a nije spavao ni Huver. Nje- gov FBI je odigrao svoju ulogu upozoravajući da se postoji opasnost od rasnog nasilja, a da je Morison pokušao da iza- zove haos u mnoštvu mladih ljudi. U sredu, 5. marta, grad Majami je izdao nalog za hapše- nje Džejmsa Daglasa Morisona. Žalbu je potpisao službenik koji je prisustvovao koncertu i radio za državnog tužioca. Efekat na budućnost Dorsa bio je zapanjujuće brz. Majami je trebalo da bude početak velike turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, a kada su se vesti proširile, koncer- tne dvorane su jedna po jedna otkazivale ugovore. Čak su se i Morisonovi obožavaoci iz rok magazina okrenuli protiv njega. Roling Stone je vodio cirkus objavljivanjem čuvene naslovne fotografije Tražen u Dejd kauntiju . Radio-stanice su prestale da puštaju njihove pesme i u tih teških 18 me- seci pre nego što je Džim uopšte stao pred porotu i sudiju, javnost je već obavila svoje kolektivno raspeće. Dok su se nacionalni mediji nemilosrdno rugali Mori- sonu, u okrugu Dejd se spremalo poslednje poglavlje. Mo- rison protiv establišmenta. Počelo je 12. avgusta 1970. i tra- jalo 40 dana. Najmlađi porotnik imao je 42 godine. Džim je osuđen za otvorenu vulgarnost i nepristojno izlaganje. Presude su bile u procesu žalbe kada je završio svoj sedmi, a mnogi kažu i jedan od najboljih albuma sa masivnim po- vratkom bluzu – LA Woman . Nedugo posle skandala u Majamiju Džim je doneo od- luku da napusti grupu i preseli se u Pariz u martu 1970. Na- meravao je da napravi pauzu od koncerata i koncentriše se samo na pisanje. „Problem je u tome što ljudi koje znam, moji prijatelji, misle da je sve to smešno i vole da veruju da je istina ono za šta me optužuju, a onda velikodušno tvrde da me prihvataju takvog kakav sam. Ljudi koji me ne vole veruju svemu što čuju zato što misle da sam reinkarnacija svega što smatraju zlim. Ja sam obešen u oba slučaja“, rekao je Džim Morison u intervjuu 1971. godine. Te je godine u aprilu objavio i svoj poslednji, sedmi album, samo tri meseca pre smrti. Džejms Daglas Morison je te 1971. umro u Parizu 3. jula. U godinu dana svet je ostao i bez Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin. Svi su imali 27 godina kada su umrli i svi su postali legende. Morison možda nije pripadao sadašnjosti, ali je više ne- go jasno da je pripadao budućnosti. Nikada nije bio uticaj- niji i življi u glavama miliona ljudi širom sveta. Generacije koje je Džim pokušao da dosegne izranjaju iz dugog ćutanja kako bi ispravile nekoliko starih grešaka i prenosile sećanje na momka koji je stvarao samo pet godina, a čija je poezija težila da nas oslobodi ograničenog života.
Petar Janjatović: MOLOTOVLJEV KOKTEL NA BINI Tekst: Dragana Nikoletić Kako su „Dorsi“ došli u Jugoslaviju, na kojim radio-stani - cama su puštani i kakva je bila reakcija publike? – Za njih sam prvi put čuo zahvaljujući emisiji Veče uz ra - dio i programu Radio Beograda koju je vodio Nikola Kara- klajić. Njegov saradnik Peca Popović je u Biltenu , listu emi- sije, pisao emotivne tekstove o herojima tog doba, pa i o Morisonu. Sećam se tačno gde sam bio kada sam u vesti- ma na Radio Beogradu čuo da je umro. Publika je za njih saznavala i zahvaljujući Radio Luksemburgu, koji se po- božno slušao. Vrteli su se Dorsi i u prvim diskotekama. O njima se pisalo i na tada retkim muzičkim stranama šare- nih magazina. „Dorsi“ su se probijali u Americi, rušili tabue, svirali po plažama, Vudstok je promenio lice muzike, a mi smo u to vreme još u izvesnoj meri bili konzervativni… – To je bilo baš romantično vreme. Amerika se oslobađa- la svog posleratnog konzervativizma, nove generacije su jasno bile protiv rata u Vijetnamu, droga je nudila neviđe- no polje za eksperimentisanje i tu su Dorsi iskočili kao jed- na od vodećih grupa. Posebno sa svom mistikom u vezi sa proširivanjem svesti, Hakslijem i vratima percepcije… Ta- dašnjim klincima je sve to bilo neodoljivo. Zbog čega je zvuk „Dorsa“ toliko jedinstven i ima li u to - me udela Morisonov glas? – Rej Manzarek, klavijaturista grupe, imao je obrazova- nje klasičnog muzičara. I obilato ga je koristio. Dorsi su bi- li kombinacija zaraznog pop zvuka i vrlo vidljivih uticaja klasike. Morisonov ubedljivi glas je tome dao pravu nad- gradnju. Koliko je mitu doprinela njegova smrt pod čudnim okol - nostima? – Svojevremeno je Goran Bregović rekao: „Meni samo fa- li jedna efektna smrt.“ Na grobu sam bio davno, još 1982. godine. I to baš na hipi način, biciklom. Onda sam otišao na grob još jedne nesrećne junakinje – Edit Pjaf. Da li su „Dorsi“ obavezna lektira za svakog ko želi da se bavi muzikom i ozbiljnije je sluša? – Naravno. Mada je ta lektira izuzetno obimna. Kako biste vi opisali Morisona? – Neobuzdani klinac koga je pogodio talenat. I sa kojim ni- je baš znao šta da radi.
U sredu, 5. marta, grad Majami je izdao nalog za hapšenje Džejmsa Daglasa Morisona On Wednesday, 5 th March, the City of
Miami issued a warrant for the arrest of James Douglas Morrison
| 65
Made with FlippingBook interactive PDF creator